40+ Раде Марковић

Епско путовање Радета Марковића

Раде Марковић припада последњој генерацији оних првобораца који су се трудили да стрип на којем су, мање-више потајно, одрастали ослободе идеолошке пресе под којом је тањен у нешто налик „испразној и јевтиној забави“ и што је могуће више га приближи уметничком изразу.
За једног једва пунолетног младића из Крагујевца то је већ било чудо епских размера. Меđутим, веће је чудо што је Раде остао веран идеалима своје младости и до данас претрајао као непоколебиви борац за естетске вредности карикатуре и стрипа одбивши да ускочи, као многи рокери, шездесетосмаши и остали бунтовници, у сиво одело и граđанску безличност. У било какву униформу којој су његова генерација и све остале после ње незауставиво клизиле.
Та потреба за бескопромисним естетизмом неминовно га је одвела и у друге, сродне области ликовног изражавања којима уметнички легитимитет никада и није био оспораван, као што је ликовна опрема новина или илустрација књига. Речју, немогуће је замислити било који жанр примењене уметности, од израде тродимензионалних предмета, преко графике до употребе боја и тушева у којима се није, не само са успехиом, него и са важним иновацијама  огледао.
А када смо већ употребили епитет епско, није згорег осветлити га још једном чињеницом важном за Марковићев целокупан рад. А то је храbrост. Већ на самим почецима овај уметник показује неодољиву потребу да експериментише, чак и онда када је то на ивици хазарда. Раде Марковић руши уврежена клишеа и пробија границе граđански догматизованог „доbrог укуса“.
Ова ретроспектива која обухвата распон од скоро четири деценије представља не само експозицију рада и сазревања једног врсног уметника, већ и прави мали лексикон друштвених кретања кроз успостављање, мењање, поновно успостављање и поновно рушење табуа који су увек изнова граđени и који су имали тенденцију да битно обележе једно раздобље културе којој сви припадамо.
У том смислу ова изложба, као и целокупан, опет да га назовемо – епски опус Радета Марковића, представљају драгоцен и незаобилазан допринос култури за коју је транзиција, како нас овај уметник уверава, не ексцес него стање у којем она једино сигурно преживљава и даје плодове.

Крагујевац 21.април 2015.

Зоран Петровић

Глас Мудре Луде на двору Лудог Краља

На почетку Старог завета Бог заснива овај свет. Од страшне тмине до divне светлости пролази шест дана, док Творац ради у облицима, бојама, линијама, оbrисима. Бог ствара слике кад ствара свет. Он не зачиње реч: тај део је остављен човеку.
Најбољи ликовни уметници креирају сопствене светове, који су доследни себи – затворене целине које имају своје унутарње законе и следе само своју логику.
Раде Марковић, од када је први пут узео оловку у руке, гради личну стварност. На тој планети боје су усијане, линије су увек у друштву паралелних линија, све је волуминозно, заобљено, флуидно; радост се претапа у делиријум, делиријум у вашар, на вашару се продају лисице, лисице су наочаре кроз које се стварност боље чита. Бића су понекад препознатљива, понекад не, али њихове страсти, упити, страхови, радости – увек су наши. Њих разазнајемо споро: Раде не ради на прву лопту, његове идеје нису на тезги. Поновљени сусрети са његовим радовима издашно наградјују, јер он има јединствен глас Мудре Луде на двору Лудог Краља.
Магија држи свет Радета Марковића на окупу, магија а не медијум на којем је нацртан. Помислите само: један човек и оловка у његовој руци, и настаје свет! Свако ко види макар једно његово дело ући ће у тај свет да из њега никада више не изаđе. То није питање избора, то је моћ његове креације.

Цантербурy 4. април 2015.

Д. А. Тодоровић, професор креативног писања, КентУниверзитет

Раде Марковић (Београд, 24. јануар 1955), српски је илустратор, карикатуриста, стрипски цртач, дизајнер, писац текстова из историје и теорије уметности. Илустровао је преко три стотине књига, од тога 180 дечјих; објавио је преко 17.000 илустрација у различитим медијима, а од тога око 4.000 у дневној новини Политика.
Бави се сликањем, графиком, илустрацијом, анимацијом, карикатуром, стрипом, дизајном књига, теоретским радом из области илустрације и стрипа, као и других ликовних дисциплина. Čлан УЛУПУДС-а од 1977. године у статусу самосталног уметника. Председник сликарско графичке секције УЛУПУДС-а (2007-2010). Има статус истакнутог уметника од 1998. године.

Самосталне изложбе (избор): Страх од белог, СКЦ, Београд, 1979. Л’петит Опера Суцре (Мала шећерна опера), Лес фоус де Л’иле, Париз, 1984. Зачарани пупак, „Сингидунум“, Београд, 1985. Бој на Čегру, „Сингидунум“, Београд, 1989. Књига о стрипу (ретроспектива поводом 20 година стваралаштва), Музеј примењене уметности, Београд, 1-30.октобар 1993. Од сличице до слике, „Сингидунум“, Београд 1998.Ситнице за одрастање, „Сингидунум“, Београд, 2006. Као путујућа имала поставке у: Народни музеј Ужице, Дом културе Пријепоље, Дом културе Пиво Караматијевић Прибој, Центар за културу Градац Рашка, Музеј Рас Нови Пазар, Дом културе Трстеник, 2010-2011, Центар за културу „Свети Стефан, деспот српски“ Деспотовац 2013, Стара Пазова 2014, Завичајни музеј Рума 2015. Дон Кихот, „Арт центар“, Београд, 2008. БуреАртБарел, „Арт центар“, Београд 2010. Ситнице за одрастање ИИ, „Арт центар“, Београд, 2011. Традиционално модерно – линоbrавуре, „Арт центар“, Београд, 2011. Раде Марковић (ретроспектива поводом 40 година стварања. Три поставке/стрипови итд, илустрације итд, графике итд.),„Арт центар“, Београд, 2013. Раде (изложба и промоција монографије), Ноћ музеја, Народни музеј Ужице/Јокановића кућа, Ужице  Раде 40+ година уметничког рада и промоција монографије,Галерија ЦК Градац, Рашка 2014. ,Галерија Културног центра, Зрењанин 2015.
Стрипски албуми: Луди језик, едиција „Пегаз“, Књижевна омладина Србије, 1980, Бој на Čегру, „Књижевне новине“, Београд, 1989.
Монографија: Раде/Монографија поводом 40 година уметничког рада,„Графиком“, Београд, 2013.Награде и признања (избор): Награда за најбољег дебитанта, „Златно перо Београда“, 1979. Награда листа Младост за најбољи стрип, 1980. Награда „Иван Петковић“, „Златно перо Београда“, 1987. Награда „Драгослав Стојановић – Сип“, „Златно перо Београда“, 1988. Награда „Иван Петковић“, „Златно перо Београда“, 1993. Плакета УЛУПУДС-а за висок уметнички домет на Сајму књига, Београд, 1989. Годишња награда УЛУПУДС-а, 1993, 2007 и 2010.