“Priroda kapitalizma, što znači tendencija njegovog razvoja, uslovljava kako prirodu kritike

kapitalizma, tako i političku strategiju borbe protiv kapitalizma. Ne radi se o stvaranju uniformnog načina mišljenja, već o načinu mišljenja koji nastoji da postavi pitanja koja imaju egzistencijalni i esencijalni karakter. Takav način mišljenja je suprotan vladajućoj ideologiji, koja se pojavljuje u vidu-koka kola kulture, koja nastoji da marginalizuje suštinsko, da bi marginalnom dala spektakularnu dimenziju…“
Četvrtak, 7. novembar – Art galerija SKC u 20 časova.

Ljubodrag Duci Simonović je svoju karijeru počeo u kraljevačkoj Slozi, a prvotimac je postao već sa trinaest godina. Samo četiri godine nakon toga zaigrao je i za državni tim. U Crvenoj zvezdi igrao je od 1967. do 1976.godine i u tom periodu osvojio je dve titule, tri Kupa i Kup pobednika kupova.

Najveće priznanje Simonović je dobio 1970. godine, kada je sa reprezentacijom Jugoslavije postao svetski prvak, a proglašen je i za najboljeg igrača sveta. Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 107 utakmica i postigao je 1018 poena i sa njom osvojio šest zlatnih i dve srebrne medalje. Za reprezentaciju Evrope nastupao je sedam puta.

Još jedna stvar je obeležila njegovu karijeru: isključenje iz reperezentacije na Olimpijadi u Minhenu 1972. godine. Portoriko je pobedio Jugoslaviju, ali je na doping kontroli utvrđeno da su dva igrača iz Portorika koristila nedozvoljene supstance. Posle utakmice ceo tim Jugoslavije je odlučio da ne nastavi takmičenje ukoliko se to ne reguliše. Utakmica je registrovana kao da se ništa nije desilo.Ipak, stiglo je naređenje iz države da se na napuštanje Olimpijade ni ne pomišlja. Jedini igrač koji je ostao dosledan predhodnim stavovima i dogovoru bio je Simonović i to ga je koštalo mesta u timu.

Upravo mu je borba za pravdu bila ne samo igračka, već i karakterna crta svih ovih godina. Jedan je od prvih igrača (možda i jedini) koji je otvoreno pričao i negodovao o učenju trenera podlim trikovima i niskim udarcima. Protivio se bilo kom sredstvu koje nije u duhu sporta i fer-pleja (droga, doping, alkohol, udaranje ili vređanje protivnika….)

Ono što je sada nepojmljivo mnogima koji prate sport je to da je Duci Simonović pored vrhunske sportske karijere beležio uspeh i u školskoj klupi. Postao je magistar pravnih nauka i doktor filozofije, a kasnije je postao i autor mnogih knjiga.

Simonović je saradnik i počasni član Urbanog književnog kruga (Kanada). Dela:

• Pobuna robota“, 1981.

• „Sport-Kapitalizam-Destrukcija“, 1995.

• „Filozofski aspekti modernog olimpizima“, 2001.

• „Olimpijska podvala“, 2007.

• „Novi svet je moguć“, 2007.

• „Ustaj radniče!“, 2011.

• „Poslednja revolucija“, 2013

Citat iz knjige „Poslednja revolucija“