Nije česta pojava da kompozitori pevaju sopstvena dela, da koriste svoj glas kao oruđe kojim ispituju i prigrljuju svet. Anja Đorđević to radi, ovde, među nama, u našim krajevima, u našem dobu. Ne moramo se pozivati više na primere iz prošlosti, ne moramo ni gledati u „beli, veliki, svet“, kako bismo pronašli ljude nalik Anji. Ona to radi na neuporediv, sebi svojstven način – peva i stvara – bez uzora, mimo uzora, za sebe i za nas. Njena muzika je poligon za razgovor sa delima prethodnih epoha, sa onim melodijama koje su je oblikovale, koje joj se dopadaju, koje želi da ima. Kao da je vezana za svet melodija koje kroz nju – posrednika – stižu do slušalaca, obogaćene, transformisane, očuđene. Kao da kroz nju struji vreme. Tako je i sa aranžmanima pesama, šansona, šlagera, džez standarda, pop hitova, koje je prvi put predstavila publici ove godine. Tekstovi su novi, ali melodije su još uvek tu: desiće se prepoznavanje i desiće se novost.

Ključne reči su: savremenost, sinhronicitet, stvaralaštvo i emotivna inteligencija.

Anja Đorđević je rođena u Beogradu 1970. godine, a studije kompozicije je završila u klasama profesora Vlastimira Trajkovića i Zorana Erića. Godine 2003. dobila je Mokranjčevu nagradu za operu Narcis i Eho koja je ujedno i prva savremena, scenski postavljena opera žene kompozitora u srpskoj muzici. Pored projekata na kojima je sarađivala sa Vojinom Draškocijem (Muzičke sinteze), Žoržom Grujićem i Đorđem Stjepovićem (Marsiya) ili Vladimirom Pejkovićem i Božidarom Obradinovićem (Ravno nebo), Anja Đorđević je do sada realizovala kritički zapažena ostvarenja poput muzičko-scenskog dela Tesla-totalna refleksija, kompozicije Otmica Evrope, dela Bog grada ili scenska kantata Atlas za ženski glas, kamerni orkestar i naratora.

Anja Đorđević je pored svoje kompozitorske prakse često radila u pozorišnim i filmskim projektima, dok je njeno primarno polje izražajnosti muzički teatar. Stvaralaštvo Anje Đorđević je posledica precizne muzičke inteligencije koja je u stanju da prevede u „vokalni medijum“ poetsko iskustvo sveta, odnosno materijalnost „sećanja“ zarobljenog u melodijskim formulama koje više ili manje svesno svakodnevno koristimo.

Ksenija Stevanović (kritičar, muzički urednik Trećeg programa radio Beograda)

Razlog, povod da obradim šlagere nije iz čiste nostalgije za prošlim ili boljim. Dobra pesma je uvek je dobra pesma. Pitanje je čemu i zašto dajemo novo lice starom. Recimo da je moj muzički svet počeo upravo sa tim pesmama. U mojoj porodici se slušao i pevao šlager, kancona, šansona, svejedno kako nazivali „laku“, popularnu pesmu. Iako i svoju serioznu muziku smatram jednostavnom, sa šlagerima mogu da budem još svedenija, naivnija, da se vratim „izvornoj emociji“. To uopšte nije jednostavno, korak je do kiča i banalnog. Ako i postoji zrnce nostalgije, tiče se pre svega potrebe za nečim što nije agresivno, bučno, pretenciozno. Dramaturzi i pesnici Maja Pelević i Slobodan Obradović su posebno doprineli da koncept uobličim. Tekstovi pesama su svi novi, pisani za ovu priliku.

Anja Đorđević

Bend čine: Anja Đorđević – vokal, Petar Živanović – violina, Boris Brezovac – viola, Ivan Ranković – klarinet, Sava Đurić – fagot, Srđan Đorđević – kontrabas.

Ulaznice po ceni od 300 rsd u prodaji su u Skc Kragujevac svakog radnog dana od 9 do 15h.