РАДИОНИЦА ТРАДИЦИОНАЛНОГ ПЕВАЊА
Светлана Спајић
12 – 14. 08. 2022.

У оквиру програма ESTAM World Music Fest-a

организујемо и радионицу традиционалног певања Светлане Спајић

пријава

 

Светлана Спајић (1971, Лозница) је српска традиционална певачица, извођач, педагог, културни активиста и преводилац. Поред извођења српске народне музике, позната је и по сарадњи са светским уметницима попут Марине Абрамовић и Роберта Вилсона. Певала је у групама „Паганке“, „Моба“, „Дрина“, „New Ritual Group“, „Жегар живи“, Пјевачка дружина Светлане Спајић и другим.

 

Завршила је Филолошки факултет у Београду (одсек за енглески и немачки језик и књижевност) и Међународну школу холокауста на институту Јад Вашем у Јерусалиму, Израел (основне студије и мастер семинари).

 

Од 1993. посвећена је неговању и очувању српске традиционалне културе, сакупљајући и учећи на терену, од изворних певача најстарије генерације. Њен репертоар српске архаике обухвата најстарије традиционалне певачке облике из Книнске Крајине (орзалице, ојкалице, канталице), Гламоча (старинске грокталице), Босанске Крајине (грокталице, крајишко певање на бас, ојкача и крајишка контра из Поткозарја, потресалице из области Мркоњић Града), старо двогласно певање из западне Славоније, Кордуна и Баније, старо певање са Озрена (централна Босна), ганге из Источне Херцеговине и старо певање са Романије, певање из вика, Западна Србија, златиборска кајда са Златибора, старо секундно певање и канталице из  Подриња, двогласно баладно певање из Источне Србије, певање уз кавал и старо певање посамце са Косова и Метохије и др. Од 2009. године предводи Пјевачку дружину Светлане Спајић, групу младих београдских певачица са којима изводи најразличитије форме групног традиционалног певања. Реализовала је низ домаћих и међународних пројеката на очувању и промоцији српске традиционалне музичке баштине и уметничких пројеката везаних за културу сећања: To The Singers of Tales–Milman Parry and Albert Lord (Србија/САД), War Songs (Србија/Немачка), Horizons Serbes et Acerbes (Србија/Француска) и др. Албум Жегар Живи („Cloudvalley“, London, 2008) који је снимила са Србима-повратницима у Далмацији добио је оцену једног од најважнијих етномузиколошких подухвата у последњих петнаест година на територији бивше Југославије.

 

Наступала је и сарађивала са музичарима и композиторима на пољу традиционалне и савремене музике: Јанка Рупкина, Стела Чивеше, Домна Самиу, Саинко Намчилак, Борис Ковач, Вилијам Башински, Рајнхолд Фридл, Урс Лајмгрубер, Ентони Хегарти и др. Наступала је у престижним концертним холовима, фестивалима и институцијама: WOMAD, WOMEX, Концертгебау (Амстердам), Концертхаус (Беч), Театро Реал (Мадрид), Дом (Москва),  Музеј МОМА (Њујорк), Институт Јад Вашем (Јерусалим), Гротовски институт (Вроцлав), Музеј савремене уметности (Лос Анђелес) и др.

 

Држала је предавања о српској народној традицији и култури сећања у више од 15 земаља у Европи и у Сједињеним Америчким Државама, редовно држи радионице традиционалног певања у земљи и иностранству, а као део мастер програма 2010 радила је са студентима Сибелиус музичке академије из Хелсинкија. Од 2011 сарађује са Академијом за усмено стваралаштво у Бретањи и са Академијом за рану и барокну музику АRIA из Нанта, Француска. Од 2012 сарађује са америчким East European Folklife Center и учествује као предавач у њиховим образовним програмима.

 

Од 2011. године ангажована је као аутор музике и извођач на позоришном пројекту „Живот и смрт Марине Абрамовић“ позоришног редитеља Роберта Вилсона.

 

Редовно посећује српске традиционалне саборе и пева са старим сеоским групама. Од 2015 године је програмски уредник фестивала музичког традиционалног стваралаштва РЕТНИК.