ESTAM
World Music Festival
12 – 14. 08. 2022.

Уземљени свемир

Бројна истраживања показала су да музика и гласови имају фантастичан утицај на развој биљака. Зато овог лета, од 12. До 14. августа, ESTAM World Music Festival ушушкан у зеленилу представља посебну колекцију – музичку башту са ретким, пажљиво одабраним примерцима са Кубе, Молучких острва у Индонезији, из Холандије, Гвинеје, Мађарске, Северне Македоније и наравно Србије.

Непредвидив попут природе ESTAM WMF је доживљај за сваког од нас, било да смо пасионирани љубитељи world music-а или радозналци отвореног срца. Изујте се и закорачите. Осетите тло под својим ногама. Осетите своје ноге у трави. Уземљите се пре него што се отиснете у ESTAM музички свемир.

BOI AKIH (NLD)

 

Monica Akihary – вокал, бас калимба, прорезани бубањ, електроника
Niels Brouwer – акустична гитара са седам жица, харфа гитара
Sekou Dioubate – кора од 35 жица са додатим хроматским жицама
Dodo Kis  – сопран, алт, тенор и паетзолд бас уметница

 

Storyteller је прича у бојама и звуцима, прича о путовању пуном неочекиваних сусрета. BOI AKIH једноставно преплиће модерни џез и импровизовану музику са традиционалном музиком целог света, стварајући јединствен звук који је неконвенционалан, а опет потпуно препознатљив и доступан. Акустични звуци и електронски звучни пејзажи стапају се са свестраним, топлим гласом Монике Акихари (Monica Akihary), која пева и на енглеском и на харукуу, заборављеном језику острва њеног оца (Молука/Индонезија/Меланезија). Она је изузетан вокал који своју песму шаље директно у душу слушаоца. Storyteller спаја необични вокал Akihari, Niels Brouwer-а, виртуоза гитаристу и интригантног композитора, који је оформио BOI AKIH. Придружују се уметница на клaринету Dodo Kis и уметник који свира кору Sekou Dioubate. Заједно, ова четворка евоцира свет у коме границе нестају и чине да удаљености између места, времена и традиција не постоје.

У Storyteller-u Brouwer и кора уметник Zoumana Diarra креирали су јединствени звук инструмента коре. Генијалним проширењем прилагодили су и учинили оригинални дијатонски инструмент погодним за еклектичне звуке BOI AKIH-а. Али у јулу 2020. године, усред припрема за први концерт Storyteller-а, умрла је музичка сродна душа и драги пријатељ BOI AKIH-а.

Storyteller је могао да настави тек након што је BOI AKIH пронашао уметника на кори гдина Sekоu Diubate-у који, попут Zou-a, комбинује темељно познавање западноафричке музичке традиције са радозналошћу и жељом да интегрише различите музичке токове у своје свирање. Са истом музичком радозналошћу, уметница на кларинету Dodo Kis креће се номадски између стилова и традиција, од импровизоване до ране музике и мађарске народне музике. Ова два млада музичара својом музичком енергијом и идејама дају BOI AKIH-у потпуно нови карактер.

 

 

SKI TRIO (MKD)

 

Оливер Јосифовски – контрабас
Александар Петков – бубњеви, тапан
Исмаил Лумановски – Кларинет

 

СКИ Трио је пројекат ESTAM World Music Festivala под уметничким руководством композитора, аранжера, контрабасисте и невероватног, али скромног човека Оливера Јосифовског. То је музичка творевина Оливера Јосифовског и уметничког директора ЕSTAM-а Владимира Ђорђевића. Бирајући неке од најбољих музичара Северне Македоније са међународним каријерама, они праве ову супер-групу како би приказали укусе и искуства које сваки од музичара доноси из целог света баш на време за овогодишњи ЕSТАМ. Чврсто утемељен на балканској традицији, СКИ Трио доноси свет на Балкан и Балкан у свет.

 

Оливер Јосифовски
Рођен у Битољу, српској публици познат je по свом бенду Љубојна и сарадњи са Василом Хаџимановим. Последњих година се посветио компоновању за филм и позориште.

Оливер Јосифовски је наступао широм Европе и САД са сопственим или међународним пројектима, делећи сцену са великим музичарима међу којима су Ибрахим Малоуф, Васил Хаџиманов, Влатко Стефановски, Јуре Пукл, Теодоси Спасов, Божо Врећо…

Познаје се и сарађује са Исмаилом више од 20 година. Са Петровом, поред музике, страствено истражује област ракије и традиције вина од француског приморја до Македоније.

 

Александар Петков

Перкусиониста и композитор рођен у Скопљу, Македонија. Његов први избор је традиционални ударачки инструмент који се зове тапан. Александар је дипломирао професионалну музику на Конзерваторијуму у Паризу 2003. године, на смеру класичне перкусије. Он је одлучио да користи тапан у новим контекстима радећи са џез музичарима, савременим плесом и у многим различитим окружењима и наступима.

Петров је веома креативан музичар који компонује и свира иновативну и занимљиву музику, уметник који увек покушава и успева да споји музику и ритмове свог порекла са другим стиловима, стварајући причу. Александар стално наступа и снима са истакнутим музичарима као што су Бојан Зулфикарпашић,  Marais, Julien Lourau Makime Delpierre, Kulien Charlet, Тони Китановски, Marsel Khalife, Бранкица Ваисављевић Василиса, Слоновски Бал, Krassen Luckanov, Јаско Рамић, Nedim Nalbantoglu, Leo Genovese и многи други.

 

Исмаил Лумановски

Изванредни кларинетиста Исмаил Лумановски је музичка снага страсти и динамичне виртуозности. Већ интернационално истакнут, Лумановски је започео велику каријеру као солиста и камерни музичар у класичним и унакрсним репертоарима. Његов синергијски спој природног талента и обуке комбинује дух народне музике са дисциплином класичне музике.

Рођен у Битољу, у Македонији, Лумановски је почео да свира кларинет са осам година. Његово дебитантско извођење у Сједињеним Државама, Веберовог првог концерта за кларинет, у Interlochenu у Мичигену, било је 2002. године. Дипломирао је музику и магистрирао на музичкој школи Џулијард у Њујорку.

 

 

ANA CARLA MAZA (CUB)

 

Ана Карла Маза – виолончело

 

Челисткиња, певачица и композиторка Ана Карла Маза објавила је сингл A Tomar Cafe, на свом новом албуму Bahia, који је изашао 25. фебруара 2022. године за музичку издавачку кућу Persona Editorial Records.

Bahia је прелепа мешавина класичног виолончела и вокала, која се ослања на кубанског претечу, самбу, боса нову, танго, џез и шансону. Отвара га Habana, где је уметница рођена пре 26 година у музичкој породици – њен отац је био чилеански пијаниста Карлос Маза, а њена мајка кубанска гитаристкиња Мирза Сијера. Нумера Bahia је ода округу у Хавани где је провела детињство и изградила своја сећања, трансформишући луди ритам Кубе у своју музику. Албум путује кроз Латинску Америку – Huaino је базиран на кечуа ритму и плесу из Перуа, Todo Ira Bien (Све ће бити у реду), написан током изолације, ослања се на кубански ритам и Astor Piazzola на танго, који је оригинално компоновала за квартет у част стогодишњице аргентинског композитора.

Албум је снимљен акустично у Барселони из једног пута: директан, једноставан, искрен у једном потезу, једно поподне је било довољно. За Ану Карлу ово је албум, изашао након пандемије, у коме се не може преценити важност садашњости. На пример, у PeBt Francais нема подтекста или скривеног значења: У једном тренутку била сам у Паризу, ишла у кафић, Saint-Regis, и размењивала љубавне поруке са момком. То је све.

Са 5 година, Ана Карла је почела да свира клавир, а подучавала је Миријам Валдес, сестра пијанисте Чуча Валдеса. Миријам Валдес је умрла од Kовидa у октобру ове године, а Ана Карла јој је посветила завршну нумеру са албума Bahia: Када сам снимала, замишљала сам је испред себе, како пева за клавиром у својој кубанској столици. Каже се да да би био уметник мораш да знаш да изразиш бол и да је певање олакшање, али за мене је то и начин да ухватим тренутке љубави.

Ана Карла је почела да свира виолончело са 8 година и појавила се на такмичењу у Хавани када је имала 10 година. Са 13 је учествовала на албуму са пројектом Carlos Maza en Familia, а са 14 је свирала на албуму Quererte. Преселила се у Париз 2012. да би студирала на Конзерваторијуму и започела соло каријеру, наступајући широм Европе, сусревши се са инспиративним виолончелистом Винсентом Сегалом. Године 2016. објавила је Solo AcousIc Concert, инспирисана музичким традицијама њеног детињства, од бразилске боса нове до кубанске хабанере користећи шири музички вокабулар, а 2020. је објавила La Flor. Оба албума садрже латинске ритмове, поп мелодије, џез хармоније и класичне мелодије.

 

 

TAPAN (SRB)

 

Горан Симоноски – електроника, продукција
Небојша Богдановић – електроника, продукција
Џемал Ал Кисвани – саксофон, флаута, удараљке
Феђа Франклин – бубњеви, удараљке

 

ТАПАН је београдски продукцијски дуо једног од штићеника клуба 20/44, Небојше Богдановића, и Горана Симоноског, продуцента који је стајао иза музичких пројеката Belgradeyard Sound Sistem, Piece of Shh, а уједно и аутор позоришне музике за више представа у Србији и Великој Британији. Обојица су присутни на београдској и међународној музичкој сцени још од деведесетих година, а 2015. године удружују своја разноврсна музичка искуства у колаборативном креативном чину који су назвали ТАПАН.

Тапан није обични електронски пројекат, и вешто избегава једноставне категоризације. Овај студијски музички пројекат је еволуирао у пуни квартет, градећи везе између електронског звука, џез импровизације и јединственог пулса источњачког перкусивног оријентализма.

Групу, поред Богдановића и Симоноског, чине и саксофониста Џемал Ал Кисвани, и познати српски перкусиониста Феђа Франклин, али се обим сарадње са другим локалним и иностраним инструменталистима константно шири.

До сада су објавили неколико албума и ЕП издања, углавном за иностране издаваче из САД, Израела и Немачке. Дебитантски албум Europa појавио се крајем 2017. године и наишао на велико одобравање домаће и иностране публике, те су уследили и бројни позиви за наступе у Италији, Француској, Израелу, Мароку, Словенији, Хрватској, Румунији и другим земљама. Овај двоструки ЛП одражава атмосферу разочарања и неизвесности о будућности Европе и света у целини. На албуму се налази и једна заједничка нумера са Радваном Гхази Моумнехом, либанским инструменталистом базираним у Канади, а убрзо су уследили и ремикси неких од ових нумера од стране реномираних извођача са светске сцене. ТАПАН су, такође, заједно са мароканским бендом Generation Taragalte, објавили албум Atlas на престижној британској етикети Soundway.

Дугоочекивани нови албум Нови Свет излази у септембру 2022. године за немачки Offen Music.

Њихови наступи крећу се између слободних импровизација и интерпретације ауторских песама објављених на издањима, а пружају један флуидан осврт на сусрет живих, традиционалних инструмената и савремене музичке продукције. Сарадња је један од битних аспеката овог музичког пројекта, па се на њиховим снимцима појављују бројни домаћи и инострани музичари, који затим посредством реномираних издавача овај јединствени, мултикултурални музички спој пласирају на глобалну сцену.

 

СВЕТЛАНА СПАЈИЋ

Радионица традиционалног певања

Светлана Спајић (1971, Лозница) је српска традиционална певачица, извођач, педагог, културни активиста и преводилац. Поред извођења српске народне музике, позната је и по сарадњи са светским уметницима попут Марине Абрамовић и Роберта Вилсона. Певала је у групама „Паганке“, „Моба“, „Дрина“, „New Ritual Group“, „Жегар живи“, Пјевачка дружина Светлане Спајић и другим.

Завршила је Филолошки факултет у Београду (одсек за енглески и немачки језик и књижевност) и Међународну школу холокауста на институту Јад Вашем у Јерусалиму, Израел (основне студије и мастер семинари).
Од 1993. посвећена је неговању и очувању српске традиционалне културе, сакупљајући и учећи на терену, од изворних певача најстарије генерације. Њен репертоар српске архаике обухвата најстарије традиционалне певачке облике из Книнске Крајине (орзалице, ојкалице, канталице), Гламоча (старинске грокталице), Босанске Крајине (грокталице, крајишко певање на бас, ојкача и крајишка контра из Поткозарја, потресалице из области Мркоњић Града), старо двогласно певање из западне Славоније, Кордуна и Баније, старо певање са Озрена (централна Босна), ганге из Источне Херцеговине и старо певање са Романије, певање из вика, Западна Србија, златиборска кајда са Златибора, старо секундно певање и канталице из  Подриња, двогласно баладно певање из Источне Србије, певање уз кавал и старо певање посамце са Косова и Метохије и др. Од 2009. године предводи Пјевачку дружину Светлане Спајић, групу младих београдских певачица са којима изводи најразличитије форме групног традиционалног певања. Реализовала је низ домаћих и међународних пројеката на очувању и промоцији српске традиционалне музичке баштине и уметничких пројеката везаних за културу сећања: To The Singers of TalesMilman Parry and Albert Lord (Србија/САД), War Songs (Србија/Немачка), Horizons Serbes et Acerbes (Србија/Француска) и др. Албум Жегар Живи („Cloudvalley“, London, 2008) који је снимила са Србима-повратницима у Далмацији добио је оцену једног од најважнијих етномузиколошких подухвата у последњих петнаест година на територији бивше Југославије.

Наступала је и сарађивала са музичарима и композиторима на пољу традиционалне и савремене музике: Јанка Рупкина, Стела Чивеше, Домна Самиу, Саинко Намчилак, Борис Ковач, Вилијам Башински, Рајнхолд Фридл, Урс Лајмгрубер, Ентони Хегарти и др. Наступала је у престижним концертним холовима, фестивалима и институцијама: WOMAD, WOMEX, Концертгебау (Амстердам), Концертхаус (Беч), Театро Реал (Мадрид), Дом (Москва),  Музеј МОМА (Њујорк), Институт Јад Вашем (Јерусалим), Гротовски институт (Вроцлав), Музеј савремене уметности (Лос Анђелес) и др.

Држала је предавања о српској народној традицији и култури сећања у више од 15 земаља у Европи и у Сједињеним Америчким Државама, редовно држи радионице традиционалног певања у земљи и иностранству, а као део мастер програма 2010 радила је са студентима Сибелиус музичке академије из Хелсинкија. Од 2011 сарађује са Академијом за усмено стваралаштво у Бретањи и са Академијом за рану и барокну музику АRIA из Нанта, Француска. Од 2012 сарађује са америчким East European Folklife Center и учествује као предавач у њиховим образовним програмима.
Од 2011. године ангажована је као аутор музике и извођач на позоришном пројекту „Живот и смрт Марине Абрамовић“ позоришног редитеља Роберта Вилсона.
Редовно посећује српске традиционалне саборе и пева са старим сеоским групама. Од 2015 године је програмски уредник фестивала музичког традиционалног стваралаштва РЕТНИК.

 

Пројекат је подржан од стране Града Крагујевца
Партнери на пројекту: MOST Music EU, Мултикултиватор
Спонзор фестивала: Форма Идеале