WоМен – Александра Поповић
ГАЛЕРИЈА СКЦ КРАГУЈЕВАЦ
Изложба WоМен, ауторке Александре Поповићбиће отворена у Галерији СКЦ у уторак, 14. новемbrа 2017. у 20х.Публика ће изложбу моћи да погледа до 4. децембара 2017.
WОМЕН
Током претходних година, кроз медије и општу јавност, све чешће чујемо како жене постају самосталније и еманципованије, како сада оне могу потпуно саме да креирају своју стварност, све до оцена да су, у данашњем поретку снага, мушкарци постали готово непотребни. Да ли је заиста тако?
Пратећи приче жена развијеног, али укроћеног анимуса, жена које своју родну улогу играју у сагласју са својим женским идентитетом, али које својим знањем, креативношћу, методичношћу, савешћу и снагом, данас освајају и последње домициле мачизма, ово својеврсно уметничко истраживање открило је да су оне МОРАЛЕ постати јаке, упркос томе што често оцењују да интимно то нису желеле. Суштинско урушавање вишевековне бихејвиоралне матрице која је мушкарцима додељивала улогу стваралаца, а женама потрошача, неминовно је креирало стварање нових родних еквилиbrијума. Потпуно нови односи који одликују почетак овог века, засновани су на афирмацији пола који и даље називамо нежнијим. Ова нова равнотежа значајно је померила тежиште мушке доминације у односу на пре само деценију или две. Фотографије у овом пројекту прецизно фокусирају ефекте тренда по ком мушкарци, чини се, све чешће бирају линију мањег отпора, док су жене, изостанком подршке, приморане да вишеструко надограđују сопствену снагу личности, будући да је то једина снага на коју могу да се ослоне.
Да ли је знање моћ? Да ли је харизма надограdivа? Како се ове жене сналазе у мушком свету?
Упркос одлучности ауторке да се не оправдава, важна је чињеница да овај пројекат лично не сматра феминистичким. Напротив, то је пресек садашњег стања, без оцењивања полазишних тачака.
Ко су жене у овом пројекту?
Фотографије представљају жене различитих професија, које су у свакодневном животу, прилагоđавањем и дискретним еволуирањем пронашле баланс снаге која им је потребна за опстанак и исконске женствености. Оне су признате уметнице, непоколебљиве адвокатице, фотографкиње суштине, стручне психолошкиње, самохрана мајка…
Жене које су МОРАЛЕ да буду јаке како би опстале.
ОБУКЛА САМ ТВОЈЕ ГАĆЕ ДРАГИ…
Обукла сам твоје гаће драги, оне домаћинске што их одавно не носиш.
Обукла сам твоје гаће драги, оне беле што их избегаваш јер су одавно изашле из моде.
Обукла сам твоје гаће драги, жилет ти нећу дирати, знаш да имам свој уложак и пасту.
Обукла сам твоје гаће драги, неће ти требати пошто си по цео дан у тој лежаљци пред телевизором.
Обукла сам твоје гаће драги, учинило ми се да ми доbrо стоје уз твоје цигаре, иначе си престао да пушиш од када си гаће променио.
Обукла сам твоје гаће драги, боље упијају зној док истоварам робу у магацину.
Обукла сам твоје гаће драги, од посла не стижем да оперем своје, теби и онако нису потребне испод спаваћице.
Обукла сам твоје гаће драги, нико неће ни да примети да нису моје, стоје ми као саливене, уз све остало што ме је снашло.
Обукла сам твоје гаће драги, некако ми се боље слажу уз оно пругасто одело, које више не носиш од када си напустио посао и угојио се.
Обукла сам твоје гаће драги, данас имам напоран дан са инвеститорима, некако су ми мекше и удобније.
Обукла сам твоје гаће драги, снимаће ме само до пола, не утичу на лепоту.
Обукла сам твоје гаће драги, снимаће ме само од пола и тако сам лепа.
Обукла сам твоје гаће драги, некако сам опуштенија у њима, а морам до краја дана да завршим пројекат.
Обукла сам твоје гаће драги, имам утисак да су ми оштрије фотке у овим меканим памучним гаћама.
Обукла сам твоје гаће драги, уз њих је све некако бело, чисто, лирски јасно, чак и твоје место у мојој сценографији без њих.
Обукла сам твоје гаће драги, оне домаћинске, и онако си заборавио шта је напред, а шта позади.
Обукла сам твоје гаће драги, само да успавам бебицу да ти не смета док сањаш.
Обукла сам твоје гаће драги, ако ме уопште чујеш исод тог јастука.
Обукла сам твоје гаће драги, некако се осећам снажнијом у њима, баш онолико колико си ти пропао.
Обукла сам твоје гаће драги, али враћам ти их чим изразиш жељу да одеш без повратка.
Обукла сам твоје гаће драги… драги!!! драаагиииии! Здимио је код маме…
Љубиша Симовић
Александра Поповић је роđена 1981. године у Крушевцу. Завршила гимназију, друштвено језички смер. Дипломирала 2004. на Академији уметности БК у класи професора Милана Алексића. Специјалистичке студије, смер Менаџмент културе и уметности на Факултету организационих наука завршила је 2009. године.
Самосталне изложбе:
- WоМен, Српски културни центар у Истри, Пула, Хрватска
- WоМен, Уметничка галерија, Кршевац
- WоМен, Галерија Озон, Београд
- „Фејс“ ,Салон 77, Ниш
2011.“Фејс“, Уметничка галерија, Крушевац
- „Фејс“, Народни музеј, Краљево
- „Фејс“, Културни центар, Пожега
- „Фејс“, Градска галерија“, Ужице
- „Травничка хроника“, Галерија Магацин, Београд
- „Дневник“, Уметничка галерија, Крушевац
- „Дневник“ , Галерија Артгет, Београд
Добитник је друге награде на Октобарској изложби 2004. године Имала је више од 50 групних изложби, од којих се издваја изложба Препознавање која је представљена у Подгорици, Нишу, Краљеву, Крушевцу, Čачаку, Куманову и Софији…
Оснивач је Фаbrике фотографа. Доцент на Новој академији, где предаје на основним студијама Визуелне уметности.