Сенке дома
Софија Војиновић
05. 12. 2023.

КОНТАКТ ГАЛЕРИЈА И ГАЛЕРИЈА СКЦ У 20:00

Изложбу ће отворити Даниел Микић, историчар уметности

 

СЕНКЕ ДОМА

 

У оквиру Ликовног програма Студентског културног центра Крагујевац, уметница Софија Војиновић је изабрала простор за извођење своје замисли  конструисања Сенки дома у већ постојећем „дому“ –  бели зидови са сликаним сенкама у квадратној основи као рефлектујућим прозором у реалност. Комуникативност између публике и уметничког дела је савршено осмишљена, а уласком у чисто бели, обасјан простор отвара се нов свет интимног, наративног, аналитичног осврта на тренутке проживљеног и оног што се не може поновити. Софија вешто користи сенке амбијента, углавном препознатљивих архитектонских склопова стављајући их у нов контекст детерминисан изабраним „оквирима“. Прича којој заправо нема почетка, а ни краја, и могуће је креативно профилисати искључиво тренутком у ком се налазимо гледајући и осмишљавајући субјективне жеље будућности. Сенке било ког простора су, суштински гледајући , променљива верзија постојања. Објекат, у овом случају посматрачи, стварају успомене на своје тренутно бивствовање на том простору. Наиме, сенке, којима Софија Војиновић просијава успомене су једнако наше колико и њене. Сваком су доступне, примерице:  улазне пролазе, отворене прозоре, делове екстеријера и ентеријера познатих само њој али, на неки чудан начин, и свима нама, користи за оживљавање прошлости или, боље речено, визије прошлости. Како на спонтан начин, без упрезања, дубоко аналитички, отворити своју интиму Софија решава на најлакши и најпиткији начин. Освежити стварност успоменама и оставити траг, у њеном случају кроз сенке, разумљиво, изведене благим прелазима оплемењене сиве до чисте беле, није императив већ искрена жеља да не останемо усамљени у својим световима интимних подвала да смо учинили све како би нам животи остали смислени.  У конструисаном „дому сенки“ уметница чини инверзиван поступак дајући сенкама особине које оне темељно немају и ограничене тренуцима, никад не стварају простор било које намене (изузмимо пригодне просторе и изложбе посвећене сенкама), немају осећаја за усамљеност или неразумевања околности које нас окружују. Атмосфера  је питка, естетски уравнотежена, допуњена вешто изведеним и бираним рамовима упакованих цртежа као мала опомена при могућности да се посматрач изгуби у својим сенкама (успоменама). Софија Војиновић  своје вешто баратање цртежом као снажним изражајним средством показује на доминантној слици на самом улазу у њене сенке. Оне су одраз њене собе стваран у дужем временском периоду, исцртаван њеном меком руком нежног сентимента динамизирајући енергију протока времена које неумитно доноси промене у њеном интимном простору као, уосталом, где год да се нашао свако од нас.

Пречишћеност амбијента, прецизност и геометријски тачна поставка не одузима на спонтаности. Напротив, затворивши се, метафорички речено, у сенке дома, уколико смо у могућности да се у њему нађемо сами, обузима нас осећај чистоће, светлости, оптимизма и тренутно веома важног одсуства реакције на до патетично развлачених попупларних тема првих деценија XXI века. Рашчлањивање и сецирање познатих нам тема је са намером изостављено. Ту и такву врсту додворавања mainstream сцени уметност Софије Војиновић заиста, не само да не заслужује него и не дозвољава. Сенке дома су мали свет ушушкан у своју прошлост са отвореним прозорима ка оном што тек долази. За младу уметницу, снажне воље да испуни своје снове, време је на њеној страни.

А шта сама Софија пише у каталогу једне раније изложбе:

„Скуп приказа сенки које су биле присутне у Дому или су биле део неког другог места, припадале су одређеном тренутку, догађају и постају сећање. Својим присуством мењају доживљавање простора. Сенке које су пратиле неке предмете или слике, тренутно постају насликане пројекције успомена, а истовремено и део простора у којем су постављене.“ [1]

Даниел Микић

 

 

Софија Војиновић, рођена je 1991. године у Чачку. Мастер и основне академске студије завршила је на Факултету ликовних уметности у Београду, на сликарском одсеку.

Члан је УЛУС-а. Живи и ради у Чачку.

Самосталне изложбе:

2022. ДОМ У ДОМУ, средњи хол Дома културе у Чачку;
2021. ПРЕД-ПОСТАВКА, Галерија Дома омладине Београда;
2018. Цртеж цртежа сенке цртежа, Галерија Рефлектор, Ужице;

 

Групне изложбе:

2022. НИШКИ ЦРТЕЖ „НОВИ ПРОСТОРИ“, Галерија савремене ликовне уметности Ниш, Павиљон у Тврђави;
2022. „И све смо ми то изградили, лико!“, Пожега;
2022. НОВИ ЧЛАНОВИ УЛУС-а 2022, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Београд;
2021. Летња поставка, Алтернативни културни центар Гнездо, Крушевац;
2020. „15. Међународни бијенале уметности минијатуре“, Модерна галерија, Културни центар Горњи Милановац;
2020. Трећа годишња изложба „Чачани ликовни ствараоци“, Ликовни салон Дома културе Чачак;
2017. Изложба „МЛАДИ 2017 – ОВО МЕЊА СВЕ“ Ниш Арт Фондације, простор Фабрике Дувана Ниш; изложбени простор Андрићев Венац 2, Београд;
2017. „10 година литографске радионице“, Галерија ФЛУ, Београд;
2016. Изложба ликовне колоније „Чачак 2016“, Ликовни салон Дома културе Чачак;
2016. „МЛАДИ 2016“, Галерија Надежда Петровић, Чачак;
2015. „9. EX-YU конкурс за графику“, Галерија УЛУС-а, Београд;
2015. Изложба радова студената факултета уметности, Галерија Народног музеја, Чачак;
2015. Изложба „МЛАДИ 2015“ Ниш Арт Фондације, Галерија Куће Легата, Београд; Галерија Србија, Ниш;
2015. „Почетак на крају“, Галерија ФЛУ, Београд.

 

[1] Софија Војиновић, ДОМ У ДОМУ, каталог изложбе, Дом културе Чачак, октобар 2022, Чачак