Point of perception
Нада Арнаут
14. 05. 2021.

Контакт галерија у 20:00

 

 

Point of perception  

 

Процесуалност у раду Наде Арнаут је доминантна умјетничко-теоријска пракса којом се служи у пројекту Point of perception. Збир свих радова на изложби јесте врста постконцептуалне праксе, којом ауторка преиспитује навике погледа, статус умјетничког дјела као и перспективне тачке, те позиције перцепције. Пракса Наде Арнаут унапријед преиспитује природу датог и креираног умјетничког дјела. Процесуална умјетничка пракса се развија из дадаистичких и неодадаистичких акција и перформанса током шездестих и седамдесетих година прошлог вијека. Процесуална умјетност у радовима Наде Арнаут заснована је на трансфомацији умјетничког дјела као предмета у просторно временски догађај. Оваква процесуалност јесте перформативна и пост – објектна зато што овакви радови углавном могу да се схвате и сагледају кроз документацију процеса, јер су нестабилни тј. на неки начин они нису ту и нису презентабилно експонирани.

 

Пост-објектност као доминантна методологија и дискурс у процесу рада јесте видљива у скоро свим радовима. Пост-објектна умјетност је назив за умјетничке радове концептуалне умјетности  засноване на материјално – енергетским процесима, понашању умјетника и стратегијама замјене предмета, инсталације, амбијента и акције текстуално – дијаграмском анализом, описом и документацијом. За пост-објектну умјетност  карактеристично је опређељење за изван умјетничка или природна стедства и материјале чије формулације и начин кориштења тј. методологија не доводе до изведбе – довршених објеката, него иницирају догађаје у којима је временски и просторни статус умјетничког дјела темељно трансформисан и доведен у питање. Реченица не може бити транспарентна као прозор или вјерна као огледало, она увијек производи нова значења у процесу читања. У том смислу, ријечи увијек садрже трагове других ријечи, увијек их призивају у значењски, никада довршени процес. Реченице и стејтменти у радовима Наде Арнаут, постају иконичким знаковима и увезивањем стварају нова и независна значења. Оне упућују једне на друге, а знакови увијек упућују на друге знакове, те због тога можемо закључити да је употреба овакве језичке праксе осуђена на „недовршеност“ у приказивчко-формалистичком контексту, на мозаичну рекреацију у сваком посматрачу понаособ у контексту  савремене умјетности  данас.

 

Игор Бошњак

 

 

 

Нада Арнаут

 

Рођена 1981. године у Метковићу, Југославија.

Дипломирала на Академији ликовних умјетности у Требињу 2007. године на одсеку за сликарство, гдје је и магистрирала 2013. године. Ради као доцент на Академији ликовних умјетности у Требињу. Излагала самостално и групно на бројним изложбама у земљи и иностранству. Живи и ради у Требињу (Босна и Херцеговина).