Дестабилизација / PHI (Φ) phenomenon
Ања Тончић
17. 03. 2022.

Уметност Ање Тончић бави се технолошком прецизношћу, неизвесностима и грешкама – подручјима релевантним за проучавање основних својстава, структура и кретања материје у научним областима, као и свих облика креативног изражавања.

Њено тренутно сецирање ликовних распона се не заснива на дигиталним интервенцијама (што би у овом случају било „линија мањег отпора“), већ искључиво на цртачкој визуализацији података чији је циљ превођење својстава снопа честица – са фокусом на његове непрецизности и колебања – изазивајући границе издржљивости празног платна и белог папира.

Њена пракса је особито уочљива у идеји да се добровољно граничи с подручјем могућег стварног кретања, међутим, у мери у којој визуелно кретање може изазвати у оку реципијента одређену промењиву осцилацију, познату као нистагмус, где се дестабилизација протеже на цело поље вида. То је зато што фактори перцепције интервенишу како би указали на одрживу врсту кретања – померајем или деформацијом целог објекта или једноставно његове површине.

Max Wertheimerov fenomen phi (φ)  и многе његове варијације су коришћене у Ањиним композицијама стварањем наизглед стабилних облика, док се у исто време једно од појавних приказа појављује убрзо након што се друго разложило – мењајући димензије, али остајући на истој површини.  Аномалан одраз и рефракцијске феномене она посматра у овом режиму у оптички танким линијским низовима. Фазни дисконтинуитети пружају велику флексибилност у моделовању илуминаторних снопова, што Ања користи у циљу концептуалног изазивања инертне позиције класичног цртежа и сликарства, који се на формално-стилском плану генеришу кроз приказ форми које су флуктурне и убрзавајуће, иако омеђене конвенционалним оквиром статичног медија.

Интерференцијски вртлог преиспитане ритмичности предводи целину приказа апсорбујући околне визуелне елементе у сопствену организацију масе, волумена и вибрација, истовремено користећи илузорну покретност цртачког манира као средство обликовања и израза става о феномену помераја као и аеродинамике светлости у ликовним односима.

Isidora Hawrot

Ања Тончић (1996, Београд) дипломирала је на основним академским студијама 2018. год., као и на Мастер студијама 2019. год. на Факултету ликовних уметности у Београду, на одсеку сликарство под менторством професора Милете Продановића.

Проглашена је за најуспешнијег студента генерације на Факултету ликовних уметности 2019. године.
Од 2013. године активан је учесник на преко 70 групних и 11 самосталних излагачких пројеката у земљи и иностранству.
Добитник је 12 награда, од којих се издвајају откупна награда Галерије Фабриано у Италији, Награда Факултета ликовних уметности за сликарство “Риста и Бета Вукановић – сликари” и Стеван Кнежевић награда за цртеж.
Од 2019. год. је представник Савета Ректората Универзитета уметности у Београду.
Од 2018. године активно сарађује са галеријом X Витамин у Београду.
Члан је Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) од 2020. године, као и у статусу самосталног уметника.

Ликовна пракса Ање Тончић обухвата низ медија, укључујући цртање, сликарство, графичке технике, инсталације, објекте, анимацију и мозаик.

Њени радови се налазе у колекцијама галерија X Витамин, ОСТЕН Галерије у Скопљу, Галерије Фабриано у Италији, Деген Галерије у Базелу, галерије Степс у Токију, компаније Делоитте у Београду, као и у приватним колекцијама у Србији, Аустрији, Русији, Швајцарској, Белгији, САД, Аустралији и Индији.

Тренутно живи и ради у Београду.