ТРАНСФОРМАЦИЈЕ традиционално-модерно Катарина Лончаревић и Јелена Рувидић

ГАЛЕРИЈА СКЦ КРАГУЈЕВАЦ

Изложба Трансформације, традиционално-модерно, ауторки Катарине Лончаревић и Јелене Рувидић  биће отворена у Галерији СКЦ у уторак, 12. јула 2016. у 20х. Изложбу ће отворити проф. др Славица Đукић Дејановић. Публика ће изложбу моћи да погледа до 15. августа 2016.

ТРАНСФОРМАЦИЈЕ
традиционално-модерно

Морфолошке одреднице друштва су окоснице дизајна традиције и менталитета људи посматрано кроз време и простор. Пројекат представља ауторско вишеслојно изнивелисано истраживање простора кроз историјско сагледавање савремених тенденција. Локација као репер историјске окоснице националног карактера, представља центар истраживања и њене успеле или неуспеле подухвате за концептуално изношење значаја које плато треба да заокружи својим садржајем.

Оbrаđивана целина са собом носи облежје српског народа на националном и локалном нивоу. Подлога коју са собом носи сам простор са припадајућим постојећим објектима је полазиште обликовног приступа архитектонског решења.

Проблематика приступа израде идејног решења Светосавског платоа, подразумева експликаторну оbrаду према:

   визури
законитостима просторно постојећих одредница
бихевиоралном односу корисника у новокреираном простору

Истражује претпоставку аналогије изналажења материјализације просторности према дефинисаном предумишљају жељеног осећаја посетиоца као корисника простора.
Рад се референтно односи на несвесно као принцип, неинвазивну методу креирану према бихевиоралном приступу изради решења која поред формалних просторних одредница / просторне комуникације измеđу постојећих и новокреираних објеката јавне намене / које детерминишу кретање и одморишта треба да резултира осећајем узвишености, поштовања и растерећености.

Асоцијације на простор су директан показатељ квалитета јавног простора, да ли су позитивне или негативне одреđује  да ли је простор довољно животан и атрактиван или не. Плошност данашњих стандарда у архитектури је карактеристична због ослабљених потреба за материјалношћу. Природни материјали, камен, цигла и дрво, допуштају виду да продре испод површине материјала и као такви имају могућност изражавања сопствене времешности и историје.

Симплификованим приказом схватања лепоте и карактера вере као конституције личности, у предложеном архитектонском решењу се примењује наведени основ материјализације као приказ концепта почетне идеје. Формом се наглашава строгост и значај објекта у коме се верник или посетилац налази, те прочишћењем од сувишних садржаја утиче на осећај религиозности и контемплације.

Коришћењем наведених принципа при пројектовању се доприноси исконском повезивању са природом човека и осећаја пријатности у смислу искуствено познатих елемената. Насупрот томе префаbrиковани материјали, стаклена фасада објеката, углачани метали и пластичне масе, имају тенденцију да презентују тврду подлогу где употребљени материјали не наглашавају годиште, или историчност који су део простора. Овакви објекти са собом не носе димензију времена, и ментално не наглашавају процес старења објеката.

д.а. Катарина Лончаревић
Роđена 19.02.1978. у Крагујевцу.
Дипломирала на Факлутету примењених уметности 2002. године, одсек: Унутрашња архитектура /Универзитет уметности у Београду/, где од 2014. године похаđа докторске умртничке студије на Одсеку за примењену уметност и дизајн.2007. године на Економском факултету / ХЕЦ Париз / Универзитет у Београду / стиче звање Еџецутиве Мастер /магистар економских наука – пословно управљање/.Од 2006. године је запослена на ФИЛУМ-у испрва као асистент, затим као доцент од 2008. године.

д.а. Јелена Рувидић
Роđена 25.03.1975. у Ваљеву.
Дипломирала на Факлутету примењених уметности 2000. године, одсек: Унутрашња архитектура /Универзитет уметности у Београду/, где од 2014. године похаđа докторске уметничке студије на Одсеку за примењену уметност и дизајн.