„Тело и бакар“ Милана Лукића
У понедељак, 16. јуна, у 19 сати биће представљена збирка песама Милана Лукића „Тело и бакар“. О књизи ће говорити Миљурко Вукадиновић и аутор. Водитељ Ненад Глишић.
Рецимо још, сводећи овај читалачки запис, да све ове песме сведоче о времену у којем су настајале и
антиципирају племениту енергију из неочекиваних метафора и непомирљивости са садржајима постојећег света. Песнички језик, фокусиран на порекло ововремене узнемирености и угрожености хуманистичких идеала, оправдава своју особеност и делатну функцију, ако нам прибави олакшање и очишчћење од отрова свакодневице. Милан Лукић је долазио до таквих решења, превасходно на путу кроз парадоксе и контраслике, подређене комичном наличју свеколиког тематско-мотивског подручја. Утолико, оцењујемо ову песничку књигу успелом и доказивом, докле може стићи песник на преображајном поетич1ком таласу, прихватањем хетерогених средстава и изазовног антитрадиционалистичког поступка у градњи свог уметничког индивидуалитета. (Из рецензије Радомира Андрића)
Рођен 1963. године.
Био:
шахиста, фудбалер, басиста, глумац, зидар, фризер,
кројач, статиста, шверцер, сањар, лектор, коректор,
колпортер, наставник, библиотекар, професор, песник,
критичар, фолклориста, фотограф, драматург, редитељ,
ентеријериста
Јесте:
трговац бакром, консултант, академик, хуманиста, хедониста
Биће:
виноградар, винар, сликар, концептуалиста, планинар,
проналазач, швалер, баштован, кувар, кафеџија, циција,
идеолог, револуционар, ратни заробљеник
Награђиван:
за математику, за поезију, за глуму, за трговину бакром
Објавио/објавиће:
Тело, Градска библиотека Чачак, 1994, Дисова награда за
прву збирку песама
Антологија народних песама о Марку Краљевићу (са Иваном Златковићем), Београд, 1996; друго издање, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005.
Бодy Цоппер, Филип Вишњић, Београд 2013; друго издање (на енглеском), Антуерп, 2014; треће издање (на шпанском), Ецуадор, 2015.
Умреће 2062.
