РЕструктура – Од центра ка центру

Галерија СКЦ Крагујевац у Ремонту

Изложба РЕструктура – Од центра ка центру

Галерија СКЦ Крагујевац представља изложбу РЕструктура – Од центра ка центру, која ће бити отворена у понедељак, 8. феbrуара 2016 у 19 х. у галерији Ремонт у Београду.

Аутори: Драга Јовановић, Урош Павловић, Владимир Ранковић, Весна Илић Даријевић, Милица Антонијевић и Иван Арсенијевић

Изложба најновије продукције уметника који живе и раде у централној Србији је прва изложба која се реализује у оквиру  пројекта  РЕструктура – Од Центра ка Центру (Студентског културног центра Крагујевац, Културног центра Пожега и Ремонт асоцијације). Пројекат је настао из потребе да се редефинишу, реструктуирају позиције савременог уметничког стваралаштва које настаје ван Београда са намером да се укаже на чињеницу да сам квалитет и иновативност нису означени географским подручјем, али да свакако постоји хендикеп, односно, низ проблема у пласирању и видљивости савремене уметничке праксе која настаје ван највећег културног средишта.

У селекцији Галерије СКЦ из Крагујевца промовишу се и мапирају текуће тенденције и примери савременог уметничког стваралаштва у Србији и ужег региона. Избором рецентних радова уметника из Крагујевца, Краљева, Čачка и Пожеге преиспитују се односи настали на линији уметник-центар-периферија али и скреће се пажња ка уочавању и афирмисању стваралачких пракси које егзистирају  изван Центра.

На изложби у Ремонту представљају се радови Драге Јовановић и Весне Илић Даријевић из Čачка, Уроша Павловића из Пожеге, Милице Антонијевић из Краљева, Владимира Ранковића и Ивана Арсенијевића из Крагујевца.

Заступљени аутори припадају махом млаđој генерацији уметника која је након школовања у већим центрима живот и рад наставила у својим матичним срединама.

Весна Илић Даријевић у раду под називом Енергизована поља стадиона, стадиони као декорација, љуска, кора бави се значајном социолошком темом стадиона и масе – чија се енергија у нашој друштвеној стварости користи као значајан генератор за мржњу и хомофобију. Овим радом Весна критички сагледава однос појединца у гомили и различитих механизама његовим управљањем, промишљајући тиме нашу ширу друштвену реалност.

Фрагменти  Владимира Ранковића, отварају поље приватног сећања, карактера, кроз аутентичне, објективне слике интимних простора, посматрачу нуде понирање у неко време – кроз спектар емотивних и фамилијарних релација, стварајући фрагменте присећања на неке личне бивше-садашње просторе.

Драга Јовановић, кратким експерименталним видео радом Овде где увек пирка умирујући ветар истражује подсвесни и несвесни део наше личности, проблематизујући многоbrојне страхове и норме, од социјалних, етичких, политичких, религијских и културалних, којима је савремени човек оптерећен, притиснут.

Рад Аqуа перманенс, Милице Антонијевић, полиптих променљивих димензија, кружних форми, фрагментарно увезаних, приказују моћну симболику воде као пулисрајућег елемента живота. Повезивање препознатљивих мотива силуета ронилаца и стилизованих представа биолошког микро живота твори јасну везу измеđу примарне материје и савременог човека, нудећи посматрачу и многоструке путање читања различитих рефлексија ауторкиних унутрашњих путовања.

Урош Павловић, користећи Интернет (као и у претходном раду – Берза података) као извориште за своја визуелна истраживања, интуитивним одабиром сегмената графичких мотива преузетих са интернета, креира Фрагменте досаде, минималистичке естетске графизме, једноставне композиције, чијом се реинтерпретацијом, заправо поиграва нашом перцепцијом у презасићеном медијском добу.

Радови Ивана Арсенијевића из серије Тиха места, артикулишу његово испитивање простора, кроз исечке свакодневице, снажно и сугестивно делују управо одсуством догаđаја, нудећи се посматрачу као места једноставности, контемплације, бега од наметнутог савременог начина живота.

Изложбом се скреће пажња на ауторе који заслужују али често изостају из прегледа текућих савремених уметничких пракси у Србији и који немају довољно могућности да своје рецентно стваралаштво представе јавности спремној да прихвати и разуме нове тенденције. Константно преиспитивање ових аутора (који стварају у срединама окошталим у оквирима превазиđеног), да ли има смисла наставити даље, радити у локалу, одустати или отићи у још већу неизвесност, заправо је позив Центру за отварање поља квалитетнијег дијалога и комуникације свих актера  на савременој сцени.

Иван Арсенијевић

Изложба че бити отворена до 19. феbrуара 201