Pokret>Stih>Slika>Ekvilibrijum – Dejan Bogojević

IZNAD ESTETSKIH IKONCEPTUALNIH NEBULA

Dejan Bogojević, već je poznato, pesnik i višemedijski umetnik, ali i umetnik proširenih umetničkih medija, više pripada tipu ličnosti koji razloge delanja nalazi u čulnom i estetičkom. To je dionizijsko pristupanje svetu, za koji je bitan čuln ipodstrek i prava estetska mera. Prometejski oganj, vatre stvaralaštva, kojedogorevaju u balkanskoj pustoši koju more više egzistencijalna, nego bilo kakvaestetska, pa i etička pitanja.

Čitavo ljudsko stvaralaštvo, kao creatio edž nihilo, pretpostavlja odgovor na prethodno pitanje – pre ikakvog umetničkog čina ili akcije – pitanje samosvrhovitosti i pitanje slobode. Dejan spada u one stvaraoce koji su poodavno preskočili „svete“ misaone i estetske oklope tradicionalizma i dali se u potragu za novim umetničkim izrazima i formama. No, pritom, nisu podlegli zavodljivoj idolatriji umetničkih formi, koja je prava duša svakog avangardizma, kako na jednom mestu u svoj „Teoriji ukusa“ kaže Galvano della Volpe, nego je put potražio u proširenim umetničkim medijima. Brzo je shvatio da okamenotime rigidnih estetskih svetonazora i dogmi ne nude napredak, da je mogući put u proširenju shvatanja o mogućnostima i o svrsi umetnosti, ali i drugačijoj ulozi samih umetnika. Slika hoće iz rama, a sam umetnik da izađe iz teskobnog galerijskog ili muzejskog prostora i da dela u bilo kojem javnom prostoru… Iskazati do tada neiskazivo, proširiti pesnički govor, istražit imogućnosti suodnosavanja umetničkih medija, ponajpre pesničkog i likovnog, i njihovo prožimanje i interakciju. Ispitati i vlastiti telesni prostor kao neprikosnoveni prostor umetničke akcije, kao body print – art prostor. Sve je to isprobao Dejan Bogojević i rezultati tih istraživačkih postupaka obećavaju doista dobre rezultate. Intervencije u prostoru, vizuelna poezija, performans, objekti, novi strip… u onome što se tumači kao slobodna umetnička zona u jeziku alternativne umetnosti. Ne odbacujući ni dostignuća tzv. tradicionalne umetnostiniti istorijskih avangardi i postistorijskih neovangardi, Dejan Bogojević se često predavao procesu aBREakcije, procesu otpuštanja potisnutih emocija putem ponovnog proživljavanja u mašti originalnih doživljaja.

Da bi se verovalo mora se razumeti. Znano i ono što se može znati ograničeni su s obe strane onim što se ne može znati ionim što je sasvim neznano. Ali za pravog umetnika, pogotovu konceptualno opredeljenog kakav je, nema sumnje, Dejan Bogojević, prvotno pesnik, pravi je izazov da vidi, da sazna šta je s druge strane ogledala. Upravo ovom izložbom on tu svrhu umetnosti i taj spirutus movens radoznalog, ambicioznog, progresivnog… umetnika ispunjava.
Zatoga u toj nakani i na tom putu treba podržati.

U Beogradu, 9. marta 2011.
Dobrica Kamperelić
(pesnik/ esejist / umetnik proširenih umetničkih medija)