Покрет>Стих>Слика>Еквилиbrијум – Дејан Богојевић
ИЗНАД ЕСТЕТСКИХ ИКОНЦЕПТУАЛНИХ НЕБУЛА
Дејан Богојевић, већ је познато, песник и вишемедијски уметник, али и уметник проширених уметничких медија, више припада типу личности који разлоге делања налази у чулном и естетичком. То је дионизијско приступање свету, за који је битан чулн иподстрек и права естетска мера. Прометејски огањ, ватре стваралаштва, коједогоревају у балканској пустоши коју море више егзистенцијална, него било какваестетска, па и етичка питања.
Čитаво људско стваралаштво, као цреатио еџ нихило, претпоставља одговор на претходно питање – пре икаквог уметничког чина или акције – питање самосврховитости и питање слободе. Дејан спада у оне ствараоце који су поодавно прескочили „свете“ мисаоне и естетске оклопе традиционализма и дали се у потрагу за новим уметничким изразима и формама. Но, притом, нису подлегли заводљивој идолатрији уметничких форми, која је права душа сваког авангардизма, како на једном месту у свој „Теорији укуса“ каже Галвано делла Волпе, него је пут потражио у проширеним уметничким медијима. Брзо је схватио да окаменотиме ригидних естетских светоназора и догми не нуде напредак, да је могући пут у проширењу схватања о могућностима и о сврси уметности, али и другачијој улози самих уметника. Слика хоће из рама, а сам уметник да изаđе из тескобног галеријског или музејског простора и да дела у било којем јавном простору… Исказати до тада неисказиво, проширити песнички говор, истражит имогућности суодносавања уметничких медија, понајпре песничког и ликовног, и њихово прожимање и интеракцију. Испитати и властити телесни простор као неприкосновени простор уметничке акције, као бодy принт – арт простор. Све је то испробао Дејан Богојевић и резултати тих истраживачких поступака обећавају доиста доbrе резултате. Интервенције у простору, визуелна поезија, перформанс, објекти, нови стрип… у ономе што се тумачи као слободна уметничка зона у језику алтернативне уметности. Не одбацујући ни достигнућа тзв. традиционалне уметностинити историјских авангарди и постисторијских неовангарди, Дејан Богојевић се често предавао процесу аБРЕакције, процесу отпуштања потиснутих емоција путем поновног проживљавања у машти оригиналних доживљаја.
Да би се веровало мора се разумети. Знано и оно што се може знати ограничени су с обе стране оним што се не може знати ионим што је сасвим незнано. Али за правог уметника, поготову концептуално опредељеног какав је, нема сумње, Дејан Богојевић, првотно песник, прави је изазов да види, да сазна шта је с друге стране огледала. Управо овом изложбом он ту сврху уметности и тај спирутус мовенс радозналог, амбициозног, прогресивног… уметника испуњава.
Затога у тој накани и на том путу треба подржати.
У Београду, 9. марта 2011.
Доbrица Камперелић
(песник/ есејист / уметник проширених уметничких медија)