НЕКЛАСИФИКОВАНО – Горан Мицевски
У питању су радови изведени, традиционалним, аналогним фотографским поступком чије је неупитно својство бележење одреđеног стања ствари, ситуација које су се нашле испред објектива, било да су режиране или не. Присутност такве врсте реалности у фотографској слици, обележене својством „ то је било “, скопчана је са приказивачком карактеристиком фотографије, њеним инхерентним конститутивним елементом. Унутар модернистичког пројекта аутокритике медија уметничког изражавања, која је била усмерена ка елиминацији приказивачког и трагању за алтернативним стратегијама постојања уметничког дела, фотографија као таква није могла бити подвргнута редукционистичком процесу.[1] Она је пак на различите начине, трагајући за својм инхерентним својствима, управо кроз режим репрезентације, у делима уметника и фотографа од авангардних, двадесетих година прошлог века до данас, успевала да се на нове, свеже начине повеже са реалношћу и успостави особени пројекат деконструкције и пропитивања сопственог медија. Фотографско деловање Горана Мицевског свесно је важности овог процеса и ангажовано учествује у критичком преиспитивању фотографског медија и његових комплексних спона са друштвом, идеологијом, системом уметности али и личним интуитивним сазнањима и откровењима.
Управо аутоматска, приказивачка карактеристика фотографије, која је базирана на производњи слике помоћу фотоапарата, у оквиру изложбе Некласификовано даје Горану Мицевском широк опсег за концептуално мишљење. Фотографска репродукција обухвата двосмисленост релације неселективно – селективно. Неселективност се огледа у способности фотографије да кроз аутоматизовану репрезентацију обухвати мноштво појавних феномена, процеса и објеката, што овом уметнику омогућава да кроз своје радове развија тезу о суштински обухватној природи фотографије у односу на друге уметничке медије. Пошавши од фотографског рада јапанског уметника Хироши Сугимото-а, који је експлицитно показао да медиј фотографије, насупрот увреженом мишљењу, обухвата медиј филма, Горан Мицевски путем радова као што су Миндгамес, Глинени голубови, Мртва природа са канабисом, Неонска башта, Бисерно поље, Оаза и Ватромет указује да фотографија, заправо, садржи и успоставља комплексне релације са другим изразима као што су уметничке интервенције, инсталације, ланд арт, видео и перформанс, посебно се осврћући на перформативну особеност самог фотографског чина, нарочито у радовима као што су Црни шатор и Графити. Фотографија, као што је показала историја, учествује у мењању идеје о уметности, њеној природи и условима рецепције уметничког дела. У том смислу назив изложбе Некласификовано добија нови значењски легитимитет, док се фотографисање као активност проширује далеко изван тренутног, аутоматизованог снимка. Меđутим, некласификовано не искључује категорију селективног, која на свој начин фундаментално конституише фотографски медиј и учествује у уплетености фотографије у временски ток њеног настајања, било да се ради о дужини експозиције или пак промишљеном процесу граđења фотографске слике, који јој претходи. Фотографија је експлицитно селективна метода, заснована на избору онога сто се снима али њена свесна употреба оставља и отвара простор за случај, спонтаност и пробој неселективног. Управо у овом простору одигравају се догаđаји, којима се могућности за накнадну рецепцију и тумачење фотографије интензивно проширују, како за посматрача тако и за самог фотографа. Звездано небо, Миндгамес, Неонска башта, Црни шатор као и већина фотографија на овој изложби могу се читати у датом кључу, док радови попут Путоказа и Још једном о нечистој савести, индиректно упућују на променљиво значење фотографија у односу на контекст, на њихову покретљивост и стално скретање од трасираног, фиксираног смисла. Тиме фотографја као означитељ, сопственим потенцијалима истовремено различитог класификовања, може учествовати у демаскирању функцонисања система означавања, њихових идеолошких премиса и успостављања означеног, односно смисла генерисаног одреđеним дискурсом. Већина фотографија Горана Мицевског могу се посматрати као лепе слике, коментари на друштвену стварност, концептуално-естетички модели за стање ствари у свету, затим, као анализа медија и историјско-уметничке традиције, или, као све то заједно, чија синтеза укључује много више. Знање које је потребно одреđује на који начин ће се одвијати процес тумачења али његов недостатак је и позив на дијалог, отвореност ка новим увидима.
Естетска димензија заузима битно место у фотографској пракси Горана Мицевског и подразумева разраđену композицију, тачно одреđено светло, свест о перспективи. Модернистичка аутокритика спроведена у фотографском медију водила је ка одбацивању класичне естетике слике али је такоđе представљала и захтев за новим видом пикторијалне свести. Дакле, ситуација је много комлекснија од једноставног одбацивања или негирања естетског елемента у анагажованим и друштвено функционалним тенденцијама, због тога што су могућности за формалну композицију у фотографији биле саме по себи донете на историјску сцену еволуцијом фотографског медија управо у контексту авангардне уметности.[2]Схвативши овакву двоструку динамику егзистенције фотографске слике и њених инхерентних репрезентацијских својстава, Горан Мицевски, такоđе, лично и интуитивно, ослобаđа потенцијал лепоте у својим фотографијама упућујући на то да укључивање категорије лепог не мора имати анестезирајући ефекат по освешћени, критички потенцијал фотографске слике, већ да она може учествовати у граđењу релевантаног модела промишљања егзистенције.
Маида Груден
[1]Јефф Wалл, „Маркс оф Индифференце“: Аспецтс оф Пхотограпхy ин, ор ас, Цинцептуал Арт, оригинално објављено у: Анн Голдстеин анд Анне Роример, Рецондсидеринг тхе Објецт оф Арт, 1965-1975, еџх. цат, Лос Ангелес: Мусеум оф Цонтемпорарy Арт, 1995, 247-267, хттп://парсонссуммерпхото.блогспот.цом/2010/07/јефф-уалл-маркс-оф-индифференце.хтмл (32-44), 32.
[2]Исто, 34.
Горан Мицевски (1977) је завршио Факултет примењених уметности у Београду, одсек фотографија. Кључне одреднице за фотографску праксу овог пасионираног путника и шетача јесу оданост аналогној техници, константна промишљања самог медија, као и истраживање односа фотографије и контекста којима се тематски бави (уметност, друштво, свакодневно). Излагао је на више групних и самосталних изложби у земљи и иностранству. Мицевски је добитник награда на фестивалима Медиа Форум у оквиру Московског филмског фестивала, као и награде на фестивалу Алтернативе Филм/Видео у Београду.
Више о раду Горана Мицевског: хттп://горанмицевски.уордпресс.цом/
„Фотографији приступам као отвореном пољу; иако је свака слика иницирана одреđеним контекстом, посматрачу препуштам крајњу продукцију смисла. Ово отвара простор за нове неспоразуме (како од авиона направити звезде падалице), грешке у читању (упутства за употребу слика) или замену теза (ти мени моју, ја теби твоју) – што ми, признајем, причињава неизмерно задовољство! – али и озбиљније лапсусе који посматрача изводе на клизав терен; каткада и у сам центар ринга, прилично далеко од најближег рукохвата.“