(Не)званична верзија
Никола Марковић
28. 04. 2026.

Контакт галерија СКЦ  и Галерија СКЦ У 20:00

 

Изложбу ће отворити Марија Радисавчевић, историчарка уметности.

 

Уметник Никола Марковић се бави појавама неких од најокрутнијих облика репресије над појединцем, којима се у принудама новог предаторског капитализма екстремно угрожавају њихова права на рад и живот. По схватању уметника, оне не само да не бивају санкционисане, прерастајући у комодификовани и неемпатични став остатка друштва према угроженој јединки и „нову нормалност“, него и у колективни консензус о блиској асимилацији целог једног друштва у неку јединствену заједницу неолибералних „капитализама“ без хуманог лица. И без борбе. У том контексту, и парафразирана цинична препорука страног инвеститора домаћем раднику, да „на рачун веће радне ефикасности избегне чести одлазак у тоалет и у паузама користи пелене за олакшавање“ – у јавном животу заједнице обесправљених, поново је само реторички инцидент и епизода која остаје без правог епилога.

 

У паралелном материјалном току света и у уметниковој интерпретацији, она је сликарска конвенција са оксиморонским „упутством за употребу“ којим се демонстрира читава једна иконографија „ларпурлатистичких“ гестова свлачења и облачења: индивидуе која се, попут комичног протагонисте рекламне индустрије (историје?) заодева и разодева пеленама у условима присилне инконтиненције или демонстрира употребу козметичких препарата за негу урушене коже?  Индивидуе која је налик светачкој фигури, затечена у преповијању слабинских рана свог мученичког тела? Посетиоца који се у доскоку на џиновске пелену, безбрижно љуљушка као божанство у мајчином крилу? Радничка класа која се одмара пре него што оде у заслужени Рај? Ауторском интерпретацијом удобна се љуљашка, новопроизведене „ПроЛет“ пелене за одрасле, као и калемови, жице и шрафцигери, у свом трансформативном потенцијалу преживелих радничких алатки и пракси (утопија и утехе) – окрећу, по овом сценарију, против свог изумитеља, прерастајући у нове „претеће субјекте“. Оне, које с почетка само изазивају салве спонтаног смеха, да би у наставку произвеле тоталну језу…

 

Остаје да сачекамо и видимо да ли ће овај плодоносни улазак у „материјални ток света“ уметника и нас, историјских субјеката и његових верних трубадура, охрабрити у делотворности новог револуционарног заноса, разговетног карневалског смеха или вере у нове ефективне утопије.“

 

Јелена Кривокапић

 

 

 

Никола Марковић (1976) Факултет ликовних уметности завршио је у Београду, у класи проф. Чедомира Васића. Докторирао је на истом факултету, под  менторством професора Милете Продановића (коментор проф. Чедомир Васић). Члан је УЛУС-а. У Србији самостално излагао у Сомбору (2004), Нишу (2006 – Салон 77, 2018 – Салон 77 и 2023 – Галерија Арт 55), Београду (2015 – Галерија УЛУС; 2016 – Продајна галерија ‚Београд‘; 2020/21 – Галерија ‚Хаос‘; 2024 – Ликовна галерија Културног центра Београда и Продајна галерија ‚Београд‘; 2024/25 Goethe-Institut) и Новом Саду (2021 – Културни центар Новог Сада и 2023 – Шок задруга) и Крушевцу (2025 – Уметничка галерија).  Учествовао и на бројним колективним изложбама у Београду, Нишу, Новом Саду, Чачку… Од 2007. године сарађује са галеријом „Suppancontemporary“ из Беча, преко које је самостално и групно излагао у Аустрији, Немачкој, Италији, укључујући и учешће на бројним  сајмовима уметности.  Добитник Прве награде на националном конкурсу за младе ликовне уметнике уметнике у организацији Ниш арт фондације, а под покровитељством компаније Philip Morris (2007). Добитник награде на Бијеналу уметности у Утацу у Јапану (Utazu Art Awards Biennale 2020). Добитник главне награде на Нишком салону „2/12“ (2020). Добитник Специјалне награде жирија на Остен бијеналу (OSTEN BIENNIAL) у Скопљу – Северна Македонија (2024). Његова изложба „Упутство за употребу“ уврштена је у пет најбољих изложби у 2024. години, у конкуренцији за “Политикину” награду. Учешће на изложби „Критичари су изабрали“ (2025). Добитник Треће награде на 20. међународном ‘Ликовном салону 30×30’, у организацији Културног центра Зрењанина (2025). Његова изложба „Без упутства за употребу“ уврштена је у пет најбољих изложби у 2025. години, у конкуренцији за “Политикину” награду. Од 2018. године ради на Факултету уметности у Нишу, у звању ванредни професор.