Недеља публицистике у СКЦ Крагујевац

У уторак и у среду, 13. и 14. децембра, биће представљене књиге барда југословенског и српског новинарства Милоша Јефтића „Кутија за памћење“, као и студија Ивана Новчића о филмској естетици Емира Кустурице „Емир Кустурица – поетика порицања смрти“. Обе догађаја починју у 19 сати.

Кутија за памћење, издање РТС-а, књига у којој је на папир пренет 101 Јевтићев „десетоминутни радио-фељтон“ из емисије Невидљиви људи. Најзначајније личности наше културе са којима је Јевтић у току своје богате и дуге новинарске каријере разговарао и које је, на општу корист, укоричио.

Милош Јевтић је рођен 1936. у Горњој Буковици, недалеко од Ваљева. Гимназију је завршио у Ваљеву, а књижевност је дипломирао на Филозофском факултету у Београду. Након студија је радио у Културно-просветним заједницама Београда и Србије. У Радио Београду је био главни и одговорни уредник Другог програма. Аутор је вишегодишње серије емисија Гост Другог програма у оквиру којих је објавио више од осам стотина разговора са личностима из области културе и науке из Југославије и света. Део тих разговора објављен је у 208 књига колекције Одговор, а Изабрани разговори Милоша Јевтића изашли су у десет књига. Добитник је бројних награда из области културе и новинарства. Живи и ради у Београду.

Дакле, просто речено, ова књига је покушај аутора да свог фаворита и дефинитивно смести тамо где мисли да му је место. Не знам колико је у томе успео, али је сигурно да је својим истомишљеницима приуштио велико задовољство. Што се осталих тиче, сумњам да ће се много њих упустити у преобраћење својих уверења кроз ово, слободно се може рећи, научно штиво у правом смислу речи, чији се значај никако не доводи у питање.

И мада би један овакав догађај већ сам по себи требало да заинтересује велики број знатижељника, а пре свега културне посленике на општинском буџету којима је присуство оваквим скуповима у некој мери и професионална обавеза, то се није догодило. Напротив, немогуће је не приметити врло видљив, могло би се рећи организовани изостанак или боље речено бојкот поменутих. Но, то је већ последица специфичне поетике такозваног културног живота у Краљеву, који одавно прати непомирљив анимозитет режимских и слободних стваралаца који се не може сакрити чак ни када су потпуно аполитични догађаји у питању, као што је овај.

Да читава ствар буде још чуднија ваља нагласити да је промоцију уместо издавача КВ форума, који спада у перјанице организованог опозиционог деловања, организовао Културни центар Рибница, институција културе која одавно, поред редовних активности, служи за енормно удомљавање и ухлебљење кадрова владајуће странке.

У сваком случају, када све то занемаримо, могло би се рећи једно успешно књижевно вече и поред многих контрадикторности са којима се у овом граду већ годинама живи по принципу „Црна мачка ̶ бели мачор“ или још сликовитије, због чега је Краљево за многе који нису пристали да свој таленат ставе у службу политике постало „Дом за вешање.

Иван Рајовић

Иван Новчић је до сада објавио две збирке песама: Ампутација душе (2003) и Шифарник страдања (2008). Осим поезије, пише и прозу и бави се есејистиком. Добитник је награде Тома Радосављевић за најбољи есеј (2015). Ово је његова прва књига из области теорије филма.