Мала прича о великој љубави – Ана Петровић

На тај начин, Ана Петровић прича сентименталне и нежне, веома театралне, народне и илустративне приче, да би на површину извукла оно што као истински тужно, али и јединствено, постоји у овом малом универзуму српског села и провинције која настоји да се прилагоди модерности метропола, не губећи притом свој идентитет.
Њене јунакиње, увек другачије и увек приbrано страствене, понашају се и дотеране су као „градске девојке“, да би освојиле срца мушкараца који су увек исти и типизирани, те изгледају неприродно и ретро. Њени парови се крећу у клаустрофобичним просторима који обилују чипком и везом, декорацијом и лампама, меканим фотељама, које асоцирају на неко друго доба, можда на куће лутака, на још увек нетакнуте успомене из детињства, које су преживеле бомбардовања, жртве, рат.

Францесца Пиетрацци – ликовни критичар
Рим, април 2013.
део текста из каталога изложбе

Ана Петровић  родјена је 28.02.1970. у Крагујевцу.
Студије је започела на Аццадемиа ди Белле Арти, Перугиа (Италy), а дипломирала 1995. На  Факултету примењених уметности и дизајна у Београду, на одсеку Дизајн текстила.
Излагала на више колективних и десет самосталних изложби у Малој галерији Народног музеја у Крагујевцу, Етнографском музеју, Музеју ваздухопловства, Галерији Мацола у Мећавник Граду, Градској Галерији Мостови Балкана, Кући Краља Петра.

Од 2004.до 2009. године бавила се примењеним сликарством и дизајном у Мећавник Граду Емира Кустурице у Мокрој Гори.
Ради слике, осликани намештај, дизајн тепиха и намештаја, дизајн текстила и одевних предмета, осликавање ентеријера, и дизајн предмета за кућу.