ЛОМЛЈИВО/ФРАГИЛЕ-Ана Пиљић Митровић и Јелена Илић
ЛОМЛЈИВО / ФРАГИЛЕ
Ана П.Митровић црта на стаклу, Јелена Илић прави објекте од већ готових предмета врло различитог, нестабилног материјала…
Постоји ли ишта ломљивије од стакла или трошног материјала?
Зар није тако и са блискошћу, везаношћу за људе – постоји ли нешто суптилније, крхкије – и битније?
Оно што повезује Ану и Јелену је сам процес рада, порив и почетна мисао-потпуно иста потреба код обе – да воде унутрашњи, мисаони разговор са блиским људима. Да визуелним језиком говоре о повезаностима, блискостима, крхкости, пролазности,љубави,удаљености.
Основна замисао није унапред планирана. Њих две напросто, имају заједнички мотив и суштину рада. Ана представља оbrисе блиских људи у нестабилном простору – измеđу цртежа на папиру и цртежа на стаклу. Јелена пажљиво бира предмете које оbrаđује ликовно и намењује их људима који су јој блиски.
Начин и резултат рада јесте другачији; у ликовном смислу, то су две различите форме,различити медији;али,заправо,различити ликовни језици упућују на исту мисао.
ЈЕЛЕНА
…Купила сам код Кинеза даску, кухињску, од бамбусовог дрвета. Била ми је потребна за нешто у мојој ”кухињи”. Најпре сам на ту даску залепила своју стару свилену мараму, плаву, а онда сам све префарбала, у бело, неколико пута…То је била подлога за главни предмет – дрвена дршка четке за косу. Само дршка, из које сам извадила део за чешљање, а убацила сапуне…Изгледа као огледало, а мирише…Офарбала сам је у црвено. Све време сам мислила на тебе, твоје дане, како их проводиш…Касније су дошли дугмићи, пуно белих, провидних дугмића. А на крају црвени конац – залепила сам две линије конца, маргине – изгледало је одједном све као свеска. Написала датум -14.мај 2013.год….са жељом да те видим како пишеш…( ”Дневник”, 2013.год. За Ирину )
АНА
Још увек цртам портрете Радета, Марту, Селену…Оbrиси портрета испреплетани су са линијама које су се ”спустиле” са осветљеног дечијег цртежа на зиду или са оbrисима фигуре неког другог. У меđувремену, присуство светлости и осветљеност самог цртежа, постали су подједнако важни као и сама портретисана особа. Показало се да је стакло идеалан материјал за бележење сећања. Крхко је и ломљиво, као и материјал од кога је само сећање сачињено.
На изложби су представљене три групе радова. Цртежи на стаклу постављани у односу на радове на папиру, два преклопљена цртежа на стаклу, и цртези на стаклу мањег формата, сместени у црне кутије. Стакло је коришћено као материјал чије изражајне могућности готово у потпуности зависе од простора у коме се рад налази, осветљености цртежа, промена у осветљењу, као и угла из кога се одреđени цртеж посматра.
Ана Пиљић Митровић роđена у Панчеву 1974. године. Дипломирала на Факултету ликовних уметности у Београду 2001. године. Магистрирала на истом факултету 2008. године. У статусу самосталног уметника од 2006. године. Излагала осам пута самостално и на brојним групним изложбама.
Јелена Илић роđена 1973. године у Земуну. Дипломирала сликарство на ФЛУ у Београду 2003. године. Магистрирала сликарство на ФЛУ у Београду 2008. године. У статусу самосталног уметника. Имала осам самосталних изложби и учествовала на више групних. Живи и ради у Земуну.