ЛЕИСТУНГ – Предраг Терзић

Леистунг
Предраг Терзић

Циклус радова који се зове Леистунг (О лакоћи и тежини),  јесте  наставак испитивања повезаности спорта и уметности из ранијих циклуса, попут Националне Службе и Елан Витал. Док се код претходних циклуса водило рачуна о доминатним играчима који су својим карактеристикама променили даљи ток кошарке као игре, преко сингуларног момента који бивају забележени (прво на летникуларима) интервенцијама у простору различитих градова у Србији, Црној Гори и Пољској,  у новом циклусу је водећа линија окренута ка месту додира.

Додир поседује јаку доbrо дефинисану улогу унутар кошарке и без тог сегмента игра губи на значају. Другим речима, додир који се путем дигитализације своди само на менталну представу, унутар кошарке има  посебно место и бива место спајања, не само  код играча из истог тима, већ и код противничких играча који својом доминацијом и финалним додиром успевају да артикулишу своје место и значај на кошаркашком терену. Сцене које се појављују на цртежима су углавном биране да својом карактеристичном композицијом још више наглашавају тај истински тренутак патоса, жртве или коначног додира који изгубљену утакмицу доводи до прага успеха и уласка у историју кошаркашког спорта.

Већина ураđених сцена су доста везане или подсећају на сцене распећа, где се може видети доза патоса и одрицања, као и моћ вере, која је карактеристична за доба ренесансе. У цртежима из циклуса Леистунг (О лакоћи и тежини), осим испитивања тела и третирања тела до његових крајњих граница где на крају долази и до пуцања одреđених екстремитета. Може се приметити борба инdivидуе не само за своје место на терену, него и његова лична борба да опстане у тренуцима који могу у једном тренутку И фатални.

Покушај да се такви моменти прикажу, као и да се забележе на адекватан начин, су примарни циљ циклуса Леистунг (О лакоћи и тежини), све водећи рачуна да се цртеж ослони на сам тренутак додира или бола који такав сусрет може изазвати.

Предраг Терзић, роđен 1972. године у Београду. Дипломирао 2000. године на Факултету ликовних уметности у Београду, Одсек сликарство, у класи професора Čедомира Васића. Магистрирао 2004. године, код истог професора. Докторирао на Интердисциплинарним студијама теорије уметности и медија на Универзитету уметности у Београду под менторством професора др Дивне Вуксановић. Радови му се налазе у више приватних колекција у земљи и иностранству. Čан УЛУС-а од 2001. године.