КОВАЧИ
КОВАЧИ
Представа Народног позориште у Београду
–Текст: МилошНиколић
–Режија: Стефан Саблић
–Премијера, 13.новембар 2003. / Сцена „РашаПлаовић“
Улоге:
Петер-Бранко Видаковић
Аца – Миленко Павлов
Лујза –Зорица Мирковић
Иван –Драган Николић
Ова драма, написана давне 1991.није изгубила на значају, те се њеним сценским извођењем неби нарушила једна од принципијелних одредница савременог домаћег репертоара – а то је актуелност.
Без конвенционалних и баналних драмских стереотипа (од убификције до карактеризације, од заплета до расплета) ова драма на уметнички тачан и веродостојан начин отвара и покреће питања лапидарно сажета у „Ко је ко, шта је шта, шта је ије, чији је ко, ко је чији“… Питања која јесу део нашег садашњег живота али и судбине…
Ковачи су драма култивисаног израза, пуна незлобиве ироније која каткад прелази у сарказам, драма која говори о једном крвавом проблему смештеном у, чини се, вечитом алгоритму историјске збиље овог тла, из перспективе помало резигнираног мудраца.ЗоранРаичевић, драматург
МИЛОШ НИКОЛИЋ
Рођен 13.јуна 1939. у Косову Пољу. Основну школу завршио у Банатском Аранђелову, Гимназију у Панчеву, Академију за позориште, филм, радио и телевизију, одсек Драматургије, у Београду.
Важнија дела:
Катабасис (песме, 1971); Луди Антун (песме, „Просвета“ Београд, 1974); Бувља књига(песме, 1974); Златоусти и друге приче (приче за децу, 1980); Комедије (четири комедије: Ушо ђаво у Панчевце, Светислав и Милева, Атентат, Ковачи 1992); Патка(сатирично-хумористички текстови, 1998); Фиерарии (Ковачи, превод нарумунски Вероника Лазареану, Лумина, 1998); Цоафорул цантаретеицхеле (Фризер ћелаве певачице, трикомедије, Ковачи, Издаја домовине, превод нарумунски Вероника и Симеон Лазареану, Лумина, 2002); Котва (песме, 2001)
СТЕФАН САБЛИЋ
Рођенје у Београду.
Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду, катедра за позоришну и радио режију, у класи проф. Егона Савина. Студирао је последипломске студије на универзитету у ТелАвиву.
Представе: Проклети Ковалски Небојша Ромчевић (Атеље 212, 1998), Електра, Данило Киш (Атеље 212,1999) Живот из почетка Мирослав Момчиловић (2000, Театар Култ), Прича о Војнику Стравински Ф. Рамуз (2001, Израел), У посети код Господина Грина Џеф Барон (2002, Атеље 212), Адресант непознат Катрин Кресман Тејлор (2003, Београдско драмско позориште).
Добитник је Награде „Мата Милошевић“ за најбољег студента режије