Ис Орнамент а Цриме?

На изложби ће се својим радовима представити студенти Филолошко-уметничког факултета, Одсек за примењену и ликовну уметност, Катедра за Унутрашњу архитектуру.

Данијела Димковић, доцент
Предмети: Стилска унутрашња архитектура и Основе пројектовања стилског ентеријера
Излажу студенати ИИИ и ИВ године Основних студија.

Др Јелена Петровић, доцент
Предмет: Пројектовање облика
Излажу студенати И године Основних студија

Изложба ће бити отворена до 7. јула 2014.

Орнамент представља најстарији декоративни елемент у ликовним и примењеним уметностима. Поред карактеристичне ликовности орнамент се заснива у великој мери и на геометријској форми. Преузимање орнамента из историјског контекста ранијих цивилизација подразумева само полазну идеју за поновно промишљање и реконцептуализацију помоћу нових технологија и медија. Производ оваквог промишљања и анализе може се сматрати „дигиталним хиbrидом“, где је дозвољено коришћене различитих комбинација и техника визуелизације, колажног сечења, савијања, рендеринга као медијског средства постпродукције. Физички исход студијског рада и моделовања низ је опипљивих, физичких модела, генерисаних и реализованих путем ЦНЦ машина, ласерских секача и низа ЦАМ уреđаја. Компјутерска технологија је актуелизовала већ постојећи проблем орнамента и пружила могућност новог приступа у истраживању, подизању свести о потенцијалу украса у архитектури. Са појавом савремених медија омогућена је реализација сложених математичких прорачуна и њихове визуелизације, који су донедавно представљали веома сложен и дуготрајан процес.

Данашња архитектура се све више ослања на дигиталне медије, базирана на софтвер може бити конципирана као низ, серија у оквиру задатих параметара од стране пројектаната, са могућношћу реализације различитих верзија истог модула. Свака од ових верзија је јединствена а ипак је део серије који се лако може прилагодити масовној производњи.

Овакав приступ историјским стиловима нуди могућност за поновно разматрање већ познатих стилских архитектонских украса, затим доприносе бољем разумевању и вези различитих могућности архитектонских решења и аспеката дизајна који имају тенденцију да буду релативно потиснути и неразвијени. Оваквим приступом, поигравања са формом, пружа се могућност стварања аутономије пројекта са нагласком на разоткривање рељефа , боје и композиције, што доводи до изненаđујуће напредних решења.

Постављањем питања везе историјских архитектонских стилова и продукције компјутерске технике, развија се критички став о естетским питањима и иновативном приступу дизајну и производњи архитектонских компоненти. Улазак у дигиталну еру обележен је поновном појавом орнамента у дизајну, архитектури, уметности и сродним дисциплинама у којима је био укинут на почетку индустријске револуције. Повратак на орнамент у архитектонској пракси је знак дубоке промене, различитих размишљања и способности орнамента да окупи сва кључна питања у вези са дизајном, манифестујући унутрашњу напетост и културни динамизам. Све више се актуелизују питања дигиталног орнамента из перспективе праксе, теорије, естетике и психологије медија.

Данијела Димковић, доцент
Шеф Катедре за Унутрашњу архитектуру
ФИЛУМ