ИЗЛОЖБА ГРАФИКА НАГРАĐЕНИХ АУТОРА СА XВИИ БИЈЕНАЛА СТУДЕНТСКЕ ГРАФИКЕ СРБИЈЕ
ИЗЛОЖБА ГРАФИКА НАГРАĐЕНИХ АУТОРА СА XВИИ БИЈЕНАЛА СТУДЕНТСКЕ ГРАФИКЕ СРБИЈЕ
Седамнаесто по реду Бијенале студентске графике ове године наградило је четири млада аутора који су одаbrали графику као уметнички медиј за сопствени ликовни израз. […] Њихове ликовне поетике говоре о посебности, доследности и инdivидуалности нове генерације уметника у формирању, пред којима су тек изазови које недвосмислено поставља ова професија. Одаbrати графику за примарну дисциплину имплицира стрпљење и истрајност, скоро па занатску прецизност, одакле произилази закључак да се ове талентовани аутори могу носити са донекле елитистичким, а свакако прекарним статусом уметника у социјалним приликама које су нам наметнуте.
Посматрајући наративе на постављеним телевизијским екранима, вешто технички и технолошки обликованим, са финесама рапсодије у препознатљивом треперењу антенског пријема, Јелена Савић на тренутак нас носталгично спушта у некаква непревазиđена жаљења за прошлошћу, за неповратним сентименталним сликама, за познатим и угодним. Меđутим ови сценични прикази нису сасвим умирујући, они узнемиравају својим садржајем и хитро нас враћају у сурове прозоре савремености. Демонстрирајући нам свој раскошни таленат, изражавајући се у беспрекорно савладаним техникама пропусне и дубоке штампе, Јелена Савић доминира на папиру сувереним ставом, хладним сведеним формама и својом јасном фигураликом.
Лишена сваке суровости, Марија Гавриловић интерпретира на папиру свој склад са природом. Истражујући потенцијал традиционалне технике акватинте, ауторка се упушта у тактилну причу која резултира варијацијама и виbrантним кадровима перципираног. Изнова интерпретирајући чест мотив пејзажа, успешно избегава његову предвиdivост и досаду, парадоксално, ствара сасвим засебне и оригиналне, свеже и охраbrујуће визуелне забелешке из свог видокруга. Радови ове младе уметнице су рафинисано и медитативно визуелно искуство са печатом личне истрајности у контексту ненарушивости хармоније у природи, без обзира на спољне факторе.
Млада ауторка Ива Калшан оbrаћа нам се недефинисаним плошним, богатим у колориту, сериграфијама, те литографијама у виду апстрахованих урбаних пејзажа и романтичних, сентименталних фигуралних представа. Смело износећи емоцију, без предрасуда и скромности, уметница понекад директним, а понекад асоцијативним наративом, на графичарски папир полаже своју путеност и женственост. Дилеме младости, нежност сазревања, друштвени нормативи и намети, истраживање личних капацитета, читљиви су са динамичних и јасних преплета богатих колоритних потеза. Уметницине експресивне литографије и сериграфије заправо су визуелна ерупција сузбијених емоција у фази дефинисања сасвим личног рукописа.
Визуелна решења Петра Давидовића […] својом израченом фигуралношћу успешно избегавају илустративност. […] Давидовић у свом наративу поставља строгу границу бакрописом, наговештавајући акватинтом интимност мизансцене и драматичност тренутка.*
Наташа Јанковић
* Текст Наташе Јанковић писан је за Изложбу радова награđених аутора са XВИИ бијенала студентске графике Србије која је одржана од 15. до 31. октоbrа 2014. године, у Галерији Дома културе Студентски град, Нови Београд. Један од добитника награде – Петар Давидовић – на тој изложби није учествовао. Део о његовом раду преузет је из текста Наташе Јанковић писаног за каталог XВИИ Бијенала студентске графике Србије.
Дом културе Студентски Град од 1981. године организује бијеналне изложбе студентског цртежа и графике. На XВИИ Бијеналу студентске графике Србије, одржаном у мају 2014. године, јавност је имала прилике да се упозна са радовима101 студента и постдипломца са уметничких академија и факултета из Београда, Новог Сада, Ниша, Крагујевца, Звечана, Новог Пазара и Сарајева (гости XВИИ Бијенала). Том приликом додељено је четири равноправне награде ауторима најбољих радова по мишљењу жириј