ЗВУČНА ИЗЛОЖБА – Боба Мирјана Стојадиновић

ЗВУČНА ИЗЛОЖБА – Боба Мирјана Стојадиновић
25. 3 – 4. 4. 2014.
Отварање изложбе у уторак, 25. марта у 20 х

Промоција књиге Уметник као публика: разговори меđу публиком Бобе Мирјане Стојадиновић у уторак, 8. априла од 20 х.

У својој првој самосталној изложби Инвентар личности 1998. године у Галерији СКЦ (Београд) посветила сам пажњу градовима којима припадам: Београду, Софији, Сомбору и Херцег Новом. Један од елемената изложбе били су аудио-снимци улица ових градова и плаже за Херцег Нови. Одлука да користим звук била је интуитивна – осећала сам да, као уметник, градом могу да се бавим само у комбинацији визуелног (цртеж, фотографија), тактилног (објекат), просторног, текстуалног и аудитивног. Комбинација ових елемената наговештавала је моје друге радове који су уследили.

У оквиру Звучне изложбе направљен је избор радова у којима је звук коришћен као медијум за доживљај: Процеп у целини, 2008. (16 мин), Простор за собу, 2010. (8 мин), Водич кроз изложбе и градове, 2010. (25 краћих целина, укупна дужина 30 мин),Градске метаморфозе или Рез, 2012. (48 мин), монтирани аудио-снимци серије дискусија из пројекта Уметник као публика, 2010-2013. (21 снимак, сваки 30 мин).

Сви ови радови имају наративну структуру – као визуелни уметник звук користим као средство за „причање приче“ и преношење доживљаја, као и промишљање околности у којима се налазим. У радовима углавном користим мој глас, понекад туđ, а понекад оба. Гласови и звукови снимани су посебно за ове радове. Аудио је у радовима мишљен у комбинацији са видеом, фотографијама или просторном инсталацијом, али он може да буде представљен и самостално.

Процеп у целини настао је у судару два света, оног из кога сам 2008. године отишла (Београд, Србија) и оног у који сам дошла (Ротердам, Холандија). У раду женски глас медитира о начинима превазилажења системског насиља, глас „размишља наглас“ о начинима на које геополитичке околности формирају личну перцепцију али нас и исто тако чине сензибилнијим према околностима у којима се затичемо.

Простор за собу разматра процес настањивања, обитавања простора. Инспирација за овај рад долази од архитекте и писца Адолфа Лоса (Адолф Лоос), али будући да су стамбени ентеријери које је Лос реализовао у Бечу и даље приватни, они за мене као посетиоца остају недоступни. Рад испитује могућност интернализације простора усредсреđујући се на простор у коме сам живела у Бечу три месеца.

Водич кроз изложбе и градове је интерактиван рад који користи аудио систем за информисање и воđење кроз простор који се користи у туристичкој индустрији (нпр. у музејима). Рад је замишљен, а када то околности дозвољавају онда и извоđен, као просторна инсталација, тако што се на под галерије поставе brојеви које публика, са слушалицама на ушима, прати, активирајући одговарајућу нумеру уз одговарајући brој на коме стоји. Било да смо напоље или унутра, аудио водич објашњава оно што видимо, као и оно што не можемо да видимо, али што је уписано у простор. Овај рад дотиче се слојева меморије соба Галерије у којима се некада живело, сећања људи који су некада прошли кроз њих, али исто тако уметничких радова који су били присутни у току трајања 25. Меморијала Надежде Петровић, за који је рад и припреман. Користећи простор као основну референцу, аудио водичем га деконструишем управо причама о временским слојевима – бавим се траговима времена у простору и траговима људи у другим људима.

Градске метаморфозе или Рез су заправо две изложбе (Рез, Галерија Дома омладине Београда, 2011. и Градске метаморфозе, Галерија Надежде Петровић, 2012). Повод за обе изложбе била је чињеница да је Булевар Краља Александра у Београду 2010. године остао без више од четристо, већином скоро стогодишњих, стабала платана под изговором реконструкције Булевара. Сеча платана непосредни је повод за размишљање о третирању урбаног ткива, меморије, фактичког и емотивног наслеđа Београда у времену дисконтинуитета. Реализовани аудио-материјал са снимцима сећања троје староседелаца на Булевар, њене становнике, обичаје и атмосферу која је ту била, пружа нам готово улазак у временску капсулу.

Мој ауторкси пројекат Уметник као публика јесте изузетак у овом низу радова и представља монтиране документарне снимке серије дискусија меđу публиком. Ипак, звук, односно глас, је тај који је медијум комуникације, па ми је у овом смислу било важно да их уврстим у изложбу. Кроз овај пројекат директно сам се бавила публиком, њеним доживљајем и узајамном разменом мишљења, искустава, доживљаја, асоцијација итд.

Мој глас у радовима увек је био наставак текстова које сам писала о/за/са радовима. На необично директан начин снимање сопственог гласа произилазило је из потребе за артикулисањем мисли и давањем „гласа“ нечему што би остало имплицитно или можда чак и изгубљено да је у раду било другачије изражено. Тражење и налажење (сопственог) гласа који може да се оbrати другом је оно што је заједничко свим радовима представљеним на изложби.

Боба Мирјана Стојадиновић (1977, Србија/Бугарска).

Дипломирала и магистрирала на Факултету ликовних уметности у Београду (2006), магистрирала на Институту Пит Цварт у Ротердаму и Факултету уметности у Плимуту (2008).
Од 1998. године самостално је излагала у галеријама у Београду (СКЦ, ДОБ, Ремонт, ФЛУ, РЕКС), Сомбору (Галерија Културног центра „Лаза Костић“), Зрењанину (Савремена галерија) и Čачку (Уметничка галерија Надрежда Петровић).

Аутор је и реализатор актуелног пројекта-форума УМЕТНИК КАО ПУБЛИКА, серије јавних дискусија меđу публиком о одаbrаним уметничким радовима хттп://разговори.уордпресс.цом, у оквиру ког је од 2010. године одржана 31 дискусија. Ове године објавила је књигу Уметник као публика: разговори меđу публиком посвећену пројекту.

Учествовала у brојним групним изложбама, меđу којима: Последице / Промена културних пејзажа, Тенденције ангажоване пост-југословенске фотографије (Културни центар Београда/Ремонт галерија, Београд; Кловићеви двори, Загреб, 2013. / Народни музеј Словеније, Љубљана, 2012. / Музеј ПАРКО, Порденоне, Италија, 2012); Интимни пејзажи (Фласх Арт Евент, Милано, 2013); Лутајуће географије (Независни3, АртВерона, Италија, 2012); Измеđу реалног и реалности, топографија јавног/приватног простора (Галерија Трећи Београд, Београд, 2012); Италија/Србија: Пролаз (Пераспера, Болоња, Италија, 2012); Шта се догодило са Музејем савремене уметности? Неизложба документације, уметничких интервенција и ентеријера зграде (Музеј савремене уметности, Београд, 2012); Брисани простор (Миксер на Белефу, Зграда Београдске Задруге, Београд, 2012); Град у оквиру серије Преслишавање (Ремонт, Београд, 2012); Кућа-колекција младих српских уметника (Палацо Форти, Галерија модерне уметности, Верона, Италија, 2011); ПРИВАТНО | ЈАВНО заузимање простора -> прављење простора (Скопље, Македонија, 2011), ЈА САМ ТО ШТО ЈЕСАМ, 25. Меморијал Надежде Петровић (Čачак, 2010), Београд:Неместа (Салон МСУБ, 2009), ПостДорт (Дордрехт, Холандија, 2008), Мy Травелс уитх Баррy (ТЕНТ, Ротердам, Холандија, 2008), и друге.

Добитница је Награде Меморијала Надежде Петровић у Čачку (2010).
Боравила је у резиденцијалном програму КултурКонтакт у Бечу (2011) и у резиденцијалном програму Рондо у Грацу (2013).