„Езопиде“ Ненада Глишића

Збирка кратких прича „Езопиде“ је једанаеста књига Ненада Глишића и биће представљена у среду, 28. септемbrа у 20 сати у Контакт галерији СКЦ. Са аутором ће разговарати Александар Шурбатовић, писац.

о књизи:

У тумачењу збирке „Езопиде“ посебно је препоручљиво да се крене од наслова; позивање на најстаријег и најзначајнијег меđу ретким баснописцима није само указивање на утицај и одавање почасти старом мајстору. Не, то је истовремено израз убеđења да се праве уметничке појаве јављају и трају независно од овоземаљских и ововремених судија. Време, које није искључиво овоземаљско, а уз то је и, из наше перспективе – вечно, оно је најбољи судија. Време је пресудило да роб непознатог порекла постане једно од најславнијих и најслављенијих имена историје књижевности чији морал је постао основа морала цивилизације, док је то исто време одлучило да његов „власник“ остане анониман следећа два и по миленијума, иако су у времену у коме су живели сигурно имали потпуно другачији углед.

Поврх тога, легенда каже да је Езоп, после ослобоđења убијен од стране граđана Делфа због слободоумља. Данас, ми исто тако не знамо ко су били ти становници Делфа. Сенка ствараоца их је све надвисила, а време исправило неправду.

Порука ове књиге је слична наравоученију које можемо извући из ових кратких легенди које се везују за Езопа. Аутор књиге „Езопиде“ одаје почаст великом Езопу на метафоричности, на сјајној способности да у ликовима животиња, у краткој форми, да изванредан преглед тадашњег, али и универзалног, стања духа у друштву у коме постоји ропство и неједнакост. С тим што, за разлику од великог претходника, код Глишића људе не персонификују само животиње, већ и ствари, појаве, па и други људи, то јест њихове друштвене улоге. Оно што је код Езопа животиња, код Глишића је улога, персона, маска, која се у данашњим приликама носи по службеној дужности.

Наслов нам указује још на нешто: уколико овај конструкт поставимо као анаграм, добијамо реч „епизоде“, које представљају кратке приче. Када се те кратке приче пореđају у одговарајућем редоследу добије се знатно шира слика стварности.

Езоп је своје басне писао на песку, пословично непоузданој подлози за градњу и писање. Глишић хоће да их пише на папиру. Ја срдачно препоручујем ову књигу да се наđе у свом штампаном облику.

Дамир Недић