Дигитална графика Марије Граховац – Кодирање

Марија Граховац, млада београдска уметница, представља се серијом дигиталних графика под називом “Кодирање”, од 23. новемbrа до 8.децемbrа у галерији СКЦ-а у Крагујевцу. Сведене форме и стилизован цртеж усмеравају пажњу посматрача на садржај, а уметница и на овој изложби остаје доследна у бављењу темом мушко-женских односа и наводи публику да сагледа сопствене меđуљудске односе. Поред тога, уметница на графикама, обухваћеним овом изложбом, дотиче и универзалније теме као што су пролазност времена, потрага за суштином живота, и неизвесност коју живот носи са собом. кључ, сyстем знакова за универзално споразумевање, открива нам судбине замишљених ликова исписане, увек, различитом игром тацака.
Да ли уметница осим што поставља питања нуди и одговоре, закључак је који свако од нас мора сам да донесе.

Кодирање
код (фр. цоде) 1. кључ;  2. меđународни назив за систем знакова за сигнализацију и споразумевање. Уметница Марија Граховац, и на овој изложби, остаје доследна себи у бављењу темом мушко женских односа, пре свега љубавних, партнерских, али захваљујуци свом вишегодишњем уметничком истраживању, ступа на виши степеник ове комплексне тематике.Њене графике су одраз најинтимнијих осећања, страхова и дилема и баш због тога оне успостављају доbrу комуникацију са посматрачем, наводећи га на самопреиспитивање и подстичући га да сагледа сопствене односе.Пред нама су принтови великих димензија, настали као резултат истраживања на пољу дигиталне графике. У данашњем модерном свету компјутера, нестабилних односа, brзине и конзумизма који нуди различите видове површне забаве, чини се да су меđуљудски односи суштински поремећени. Уметница нас, наративношћу својих графика, враћа на почетак, указујуци на често заборављени смисао нашег постојања (склупчани фетус), али она својим ликовним изразом истиче и футуристички амбијент савременог друштва са свим његовим слојевима.Док су на ранијим радовима Марије Граховац представљене персонализоване, разнолике људске фигуре, које поседују карактерне црте лица, сада су оне лишене лика. Њихове главе прекрива маска, чиме оне постају универзалне. Фигуре подсећају на роботе, иако својом гестикулацијом показују да жуде за комуникацијом. То су мушкарац и жена, огољени једно пред другим и усресреđени на „магичну кутију – микрокосмос“ која истовремено поставља питања и нуди одговоре. Разнобојна маса у кутији симболизује свесадрзајност, указујуци на многоbrојне могуцности и изборе који стоје пред свима нама.Ка кутији се окреће и женски лик, приказан као девојцича и као жена док се измеđу њих налази пешчани сат који подсећа на незаустављив ток времена. Из магичне кутије раđа се и склупчани фетус указујући на то да је одговоре на нека од питања која нам се постављају у животу неопходно потражити у нама самима. који се јавља као мотив који повезује графике из овог опуса, симболично исписује судбине замишљених ликова, увек различитом игром тачака.   Ове графике су лишене свих сувишних елемената, колорит је мирнији од досадашњег, заступљене су белине које истичу поједине мотиве.  Марија Граховац на графикама, обухваћеним овом изложбом, поред тога што се бави односом измеđу мушкарца и жене, дотиче и универзалније теме као што су пролазност времена, потрага за суштином живота, и неизвесност коју живот носи са собом. Судбина сваког од нас повезана је са нашом душом, са оним скривеним делом који представља суштину наше личности.Да ли уметница осим што поставља питања нуди и одговоре, закључак је који свако од нас мора сам да донесе.

Мелиса Никетиц