Графике + Свеска Николе Кораћа
Наизглед хаотична, препуна различитихинформација и детаља, ова бележница графичких и типографских предложа ка ослобоđена је обавезе да испуњава формалне и естетске критеријуме. Посматрањем призора који се у њој нижу и преплићу стичемо утисак да аутор припада оној врсти ТВ гледалаца који су у стању да промене четрдесетак канала за мање од једног минута. Тај осећај сурфовања он нам и сугерише на страницама свог скиценблока; ту су: Мајкл Џексон (РИП) на ВХ1, Арсенал против Барселоне на Б92, јунаци анимираних филмова и црних хроника, а у паузи, наравно, реклама за Кока-колу ….
Меđутим, овај графички Мерзбау де фацто није преглед дневних догаđаја ( иако несумњиво поседује извесну дневничку форму) нити хроника друштвених, културних и политичких збивања. Кораћ манипулише различитим визуелним и текстуалним предлошцима (цитатима музичких нумера, репликама из филмова и романа), а у овом својеврсном колажирању и у моментима ненаданих спојева, генеришу се нека сасвим нова значења. Случајни сусрети текста и слике овде нису пука рефлексиј аауторове менталне гимнастике која функционише на нивоу духовите, тренутне досетке.
Артикулисањем поменутих елемената, он успоставља односе који смисао датих представа радикално мењају и/или релативизују. Фрагменти свакодневице су у овом случају само основа за конструисање другачијих верзија стварности. Уводећи у други контекст доbrо познате садржаје, симболе и метафоре савременог медијског друштва, Кораћпровоцира и доводи у питање нашу перцепцију. Користећи стратегије реактивације и реинтерпретације аутор се заправо поиграва са задатимкултурним идруштвеним формама.
Употребом изражајних средства различитих медија, Никола Кораћ креира своје графичке радове који, за разлику од листова свеске, доносе одреđено упрошћавање форме. Хаотичност и претрпаност замењена је једноставном композицијом којом доминирају јунаци из стрипова, филмски хероји и други не/познати ликови, често удружени са различитим текстуалним порукама.
У својој књизи Постпродукција#27
28#, Никола Бурио указује на чињеницу да све већи brој уметничких радова настаје на основу претходно постојећих формалних структура, да све више уметника тумаче, репродукују или користе расположиве културне продукте односно радове које судруги направили. Слично музичкој пракси семпловања, уметничко дело тако функционише као мрежа меđусобно повезаних елемената, као наратив који поново интерпретира наративе који су му претходили. Бурио ову уметност види као реакцију на нарастајући хаос глобалне културе у добу информација.
Марија Đорговић
1 Ницолас Боурриауд ПОСТПРОДУЦТИОН Цултуре ас сцреенплаy: хоу арт репрограмс тхе уорлд, Неу Yорк:Лукас Стернберг, 2002