„Vizantijski višeboj“ i „Poetika horora“ ove nedelje u SKC

„Neminovno će se čitalac, a i tumač „Vizantijskog višeboja“ zapitati u kakvoj se tišini zametnula iskra ponovnog stvaranja istorije, kakvom je duhovnom moći pesnik ispisao svoje kaligrafske stihove, kakvim je tajnama ispunio sebe ili ih našao u sebi potvrđujući ono Andrićevo iz „Znakova pored puta“: „Ko uspe da pronikne tišinu i dozove je njenim pravim imenom, taj je postigao najviše što smrtan čovek može postići.“ U kakvu se tišinu spustio spustio da bi dostojnim mogao nazvati: „Dok padaju stubovi sveta/ I nade narodne gnjile“ (Carigrad, pesnik, Hamvaš)? Marić tišinu doziva tišinom, tihim pojanjem pred oltarom večnosti i poezije, nenadmašnim leksičkim fondom koji se kristališe u nove tišine – u zanemelost čitaočevu pre nego što pronikne značenja.“

(izpogovora Milice Milenković „Kaligrafsko livenje rukopisa“)

Aleksandar Marić je rođen 1973. godine u Beogradu. Svoju prvu zbirku „Studenica, Studenica“ objavio je u ediciji „Prvenac“ SKC Kragujevac. Objavio još i: „Kosovski prozbenik“, „Anđeli žeteoci“ i „Obručavanje svetlosti“. Živi i radi u Kraljevu.

U četvrtak ćemo imati priliku da čujemo Dejana Ognjanovića, autora studije „Poetika horora“. Poetika horora je studija koja definiše horor kao književni žanr i objašnjava nastanak i razvoj njegove poetike od gotskih romana 18. veka pa do bestselera s kraja 20. i početka 21. veka. U ovoj knjizi prikazuju se ključne faze i akteri, i analiziraju najreprezentativnija dela u kojima se ogledaju prelomne tačke u razvoju žanra: Rani gotik (Horas Volpol: Otrantski zamak), Pozni gotik (Meri Šeli: Frankenštajn), Edgar Alan Po i horor priča, Priča o duhovima („Okretaj zavrtnja“ Henrija Džejmsa), Viktorijanski neogotski roman (Drakula Brema Stokera), „Čudne priče“ kosmičke strave („Boja izvan ovog svemira“ H. F. Lavkrafta), Horor kao bestseler (Isijavanje Stivena Kinga) i Savremene tendencije u hororu koje oličavaju Moderni gotik (Širli Džekson, Anđela Karter, Džojs Kerol Outs), Priča o duhovima (Robert Ajkman), Telesni horor (Klajv Barker), Psihološki horor (Robert Bloh, Tomas Haris) i Kosmička strava (Tomas Ligoti). Poetika horora prikazuje kontinuitet ali i neprestanu evoluciju i sazrevanje ovog popularnog, provokativnog i inspirativnog žanra. Studija se sve vreme, a naročito u poznijim deonicama, koje se bave modernim hororom, bavi i dvosmernim vezama između književnosti i filma, a za definisanje žanra podjednako se oslanja na uvide teoretičara filma i književnosti, pa stoga može biti vredna i onima koje zanima žanr na filmu isto kao i u književnosti.

Dejan Ognjanović, autor romana, brojnih eseja i studija, filmski i književni kritilar, doktorirao na Filološkom fakultetu u Beogradu sa studijom o petici horora koju će nam u četvrtak predstaviti. Živi u Nišu.

Oba programa počinju u 19 sati u Kutiji šibica