„Византијски вишебој“ и „Поетика хорора“ ове недеље у СКЦ

„Неминовно ће се читалац, а и тумач „Византијског вишебоја“ запитати у каквој се тишини заметнула искра поновног стварања историје, каквом је духовном моћи песник исписао своје калиграфске стихове, каквим је тајнама испунио себе или их нашао у себи потврđујући оно Андрићево из „Знакова поред пута“: „Ко успе да проникне тишину и дозове је њеним правим именом, тај је постигао највише што смртан човек може постићи.“ У какву се тишину спустио спустио да би достојним могао назвати: „Док падају стубови света/ И наде народне гњиле“ (Цариград, песник, Хамваш)? Марић тишину дозива тишином, тихим појањем пред олтаром вечности и поезије, ненадмашним лексичким фондом који се кристалише у нове тишине – у занемелост читаочеву пре него што проникне значења.“

(изпоговора Милице Миленковић „Калиграфско ливење рукописа“)

Александар Марић је роđен 1973. године у Београду. Своју прву збирку „Студеница, Студеница“ објавио је у едицији „Првенац“ СКЦ Крагујевац. Објавио још и: „Косовски прозбеник“, „Анđели жетеоци“ и „Оbrучавање светлости“. Живи и ради у Краљеву.

У четвртак ћемо имати прилику да чујемо Дејана Огњановића, аутора студије „Поетика хорора“. Поетика хорора је студија која дефинише хорор као књижевни жанр и објашњава настанак и развој његове поетике од готских романа 18. века па до бестселера с краја 20. и почетка 21. века. У овој књизи приказују се кључне фазе и актери, и анализирају најрепрезентативнија дела у којима се огледају преломне тачке у развоју жанра: Рани готик (Хорас Волпол: Отрантски замак), Позни готик (Мери Шели: Франкенштајн), Едгар Алан По и хорор прича, Прича о духовима („Окретај завртња“ Хенрија Џејмса), Викторијански неоготски роман (Дракула Брема Стокера), „Čудне приче“ космичке страве („Боја изван овог свемира“ Х. Ф. Лавкрафта), Хорор као бестселер (Исијавање Стивена Кинга) и Савремене тенденције у хорору које оличавају Модерни готик (Ширли Џексон, Анđела Картер, Џојс Керол Оутс), Прича о духовима (Роберт Ајкман), Телесни хорор (Клајв Баркер), Психолошки хорор (Роберт Блох, Томас Харис) и Космичка страва (Томас Лиготи). Поетика хорора приказује континуитет али и непрестану еволуцију и сазревање овог популарног, провокативног и инспиративног жанра. Студија се све време, а нарочито у познијим деоницама, које се баве модерним хорором, бави и двосмерним везама измеđу књижевности и филма, а за дефинисање жанра подједнако се ослања на увиде теоретичара филма и књижевности, па стога може бити вредна и онима које занима жанр на филму исто као и у књижевности.

Дејан Огњановић, аутор романа, brојних есеја и студија, филмски и књижевни критилар, докторирао на Филолошком факултету у Београду са студијом о петици хорора коју ће нам у четвртак представити. Живи у Нишу.

Оба програма почињу у 19 сати у Кутији шибица