Болести непослушности – политике патологизације
Лидија Васиљевић
15. 12. 2021.

Контакт галерија СКЦ, 19:00

Предавање и разговор

Да ли сте се питали на који начин се кроз историју одређује граница између нормалности и лудила? Стигматизација и друштвене норме, претеча су дијагностике,а количина моћи и приступ ресурсима – некад, као и сада одлучивали су о судбини пацијената.
Увођењем норми, класификација и на основу присуства и одсуства симптома,по угледу на медицину етаблира се психијатрија која се током покрета ‘68 први пут структурисано оспорава и критикује. Кроз историју можемо пратити утицај владајућих идеја, догми, друштвених норми али и елита, на праћење овог процеса .У контексту друштвеног система, утврђивање лудила постаје аргумент за кажњавање оних које су се усудили да пркосе правилима: од брода лудака, преко азила. до хемијских лудачких кошуљан начини контроле су се мењали,али и облици отпора.
Уместо репаративне, психотерапијске методе постају корективне, а њихова сврха, осим лечења постаје и враћање одбеглих и непослушних у предвиђене улоге.
На овом предавању, неке од тема биће и:
– Политике нормалности : улога рода, класе и расе и сексуалног опредељења у одређењу нормалности
– Питање моћи у дијагностици , психотерапији и језику- патологизација уместо емпатије
– Кратка историја неравноправности и побуна у политикама менталног здравља : децентрализација,родна инклузија,групе као неауторитарни модели рада
– Митологија о женским болестима и њихова употребна вредност: од спаљивања вештица преко хистерије до анорексије
– Мапирање левице и феминизма у психотерапији и саветовању : Како не мислити ни родом ни класом
Лидија Васиљевић, докторирала је на теми политика менталног здравља на одсеку за социјални рад и социјалну политику а магистрирала на теми рода у психотерапији на одсеку за студије рода, на Факултету политичких наука у Београду. Основне студије психологије завршила је на Филозофском факултету .Од 2000. је сетификована психотерапеуткиња на националном нивоу (Савез психотерапеута Србије) а од 2004. и на европском нивоу (Европски сертификат за психотерапију) од 2007 и у оквиру Британске психодрамске асоцијације . Ко-оснивачица је Регионалне асоцијације за психодраму и интергративну примену психотерапије (РАИП) где се бави индивидуалном и групном психотерапијом, психодрамском едукацијом и супервизијом будућих психотерапуткиња и психотерапеута, као и промовисањем и развојем интегративног и родно инклузивног приступа. Већ две деценије укључена је у рад феминистичких организација и левих иницијатива у оквиру којих се бавила психосоцијалном подршком, саветовањем,борбом против трговине људима, лобирањем за права жена и лгбт група, као и анализом медија из родне перспективе. Области специфичног интересовања и истраживачког рада су питања класе и рода у психотерапији, интеграција психодраме са другим модалитетима,друштвено ангажована култура. Ауторка је бројних радова из области психотерапије и политика менталног здравља, феминизма и, родне равноправности у медијима.
Публикација “Мапирање рода и левице – емоционално мапирање левице и феминизма” ур. Ксенија форца, подршка РЛС

https://www.rosalux.rs/sites/default/files/publications/Od_melanholje_do_pobune_web.pdf