Богови не постоје
Дамир Недић
18. 11. 2026. г

Контакт галерија СКЦ, 19:00

Представљање књиге

Ели Визел је писао о историјском догађају у коме група логораша у Аушвицу организује, данас бисмо рекли психодрамско суђење Богу који је био оптужен за дозвољававање бесконачних ужаса упркос свемоћи и фамозној љубави према људском роду.

На сличан начин иступа Дамир Недић са насловом своје четврте песничке књиге Богови не постоје. У три циклуса Недић надограђује своје песничку грађевину пратећи свој стваралачки пут поплочан садржајем живота и емоционалном обрадом тог садржаја упијањем, процесуирањем, одвајањем и интеграцијом из специфичном песничког угла.

На питање како опстати у простору понижења, омаловажавања и тихог пропадања, како истрајати у свом прегнућу и капацитету за повезивање са људима и светом, у овој збирци уместо једнозначног одговора откривамо целовиту и уједначену поетику која се уздиже као трајан и ретко смислени залог отпора бескичмењаштву, улизиштву, голој моћи и сваком друштвеном притиску.

(Ивана Максић)

Стилски, Недићева поезија се ослања на елементе слем изведбе, користећи динамичан ритам и језик који спаја непосредни говор и поетску густину. Она не нуди готова решења, већ позива на активно бивање у свету где се „осмех не раздваја од сузе, / нити себе од другог“. Чак и када се суочава са „трулим крилима света“ и мрачним временима, лирски субјект истрајава на слободној територији стиха, верујући да „за наше идеје још увек постоји шанса“. Императив ове Недићеве књиге је суштинска солидарност, докле год смо спремни да се грлимо „као људи или као деца“ док се свет око нас неумитно распада.

(Даница М. Савић)