Биљана Србљановић – „Београдска трилогија“ – премијера
Режија и уметничка визија: Владимир Đоковић
Улоге:
Немања Бојковић – Кића, Дуле, Дача
Марко Коцић – Мића, Милош, Јован
Ивана Миљковић – Алена
Кристина Радиновић – Сања
Марија Планић – Каћа
Милица Проковић – Мара
Биљана Васиљевић – Ана
Монтажа звука: Александар Јанковић
Светло и тон: Филип Стојковић
Уредник аматерских делатности: Радиша Радовановић
Главни и одговорни уредник: Нада Марковић
О представи: Биљана Србљановић већ својом дипломскком драмом постиже висок уметнички ниво, а теме које у овој драми назначује у каснијим ће делима развијати или их проширивати. „Београдска трилогија“, драма је о емигрантима који су у својим најбољим годинама морали присилно да напусте Србију. Иако су се распршили по целом свету, несрећа њихове земље прати их и тамао где на први поглед нема ратног лудила, присилне регрутације и националистичких митологија.
Ова трилогија прати три приче београдских граđана у иностранству у истој новогодишњој ноћи. Сви протагонисти живе у готово идентичним становима пуним фотографија Београда и живота пре рата.
„Београдска трилогија“ је снажна драма о људима на врхунцу живота које је политички режим учинио маргиналцима и емигрантима на рубу друштвене лествице. Симултаном радњом и временом догаđања, Биљана Србљановић показује очај, бес и несрећу људи који покушавају преживети у свременом свету.
Биљана Србљановић је роđена 15. октоbrа 1970. године у Стокхолму у Шведској. Дипломирала је драматургију 1995. године на Факултету драмских уметности у Београду, где данас ради као предавач. Од средине деведесетих година, њених пет од укупно шест драма, преведено је на двадесет страних језика и изведено у преко педесет позоришта у Европи и Америци.
Њен драмски рад карактерише политичка ангажованост и бескомпромисно проевропски став као и оштра критика савременог друштва, јер, како она каже, „политичка и социјална димензија сасвим је неодвојива од људског бића“. Иако је дело Биљане Србљановић с почетка било критика Србије из доба Милошевића, она се не ограничава само на критику сопствене земље. Према речима аустријске критичарке Корнелије Нидермајер, оштрица Биљане Србљановић је окренута увек окружењу у ком се налази. Њена дела су настала из „снажног личног доживљаја окружења у ком се налази.
Медјутим, политичка и друштвена критика нису једина тема Биљане Србљановић. Њене драме такоđе говоре и о интимнијим и личнијим проблемима савременог човека као што су породични и меđугенерацијски односи и сукоби. Додуше, сама политичност њених драма управо се базира на сукобу генерација. У последњим драмама се такоđе говори о неким чисто метафизичким темама као што су усамљеност, старење и нарочито смрт.