АРХИТЕКТУРА СЕĆАНЈА – Нина Тодоровић
Изложба Архитектура сећања, ауторке Нине Тодоровић биће отворена у КОНТАКТ Галерији СКЦ у утрорак, 16. јуна 2015. у 20х. Изложбу ће отворити Предраг Терзић, визуелни уметник.
КОНТАКТ Галерија СКЦ 16. јун – 6. јул 2015.
АРХИТЕКТУРА СЕĆАНЈА
Пројекат Архитектура сећања Нине Тодоровић базиран је на принципима психолошког односа према месту, које је за разлику од не-места, одреđено географским, историјским, социјалним аспектом, и у сталној је интеракцији са интимном историјом и сећањем појединца. Почетак креирања овог пројекта поклопио се са мењањем структуре и изгледа града, у највећој мери градског језгра Београда, у време транзиционе надоградње постојећих објеката и стихијске, непланске изградње нових стамбених зграда. Фотографско бележење отисака калкана порушених кућа на површинама зидова суседних објеката, у времену пре изградње нових, и архивирање ових фотографија, ауторку су одвели ка интимној анализи односа, кроз уметничке медије, према давно порушеној кући у којој је провела прве године живота. Може се приметити да је сусрет са визуелном, геометријском упечатљивошћу отисака порушених кућа за уметницу, вероватно, имао и значај препознавања сопствене ликовне поетике присутне у раним сликарским радовима. У овом пројекту се на тај начин стално преплићу и срастају документарни приступ и стваралачко, интимно, сећањем обојено сведочење.
Кроз истраживање породичне архиве и креативну примену репродуктивних медија, као што су дигитална фотографија и видео, у које је данас могуће пренети готово сваки аналогни запис и сачувати га на нови начин, у дигиталном, нематеријалном формату, а затим га материјалозовати у облицима који омогућавају прилагоđавање специфичном изложбеном простору, Нина Тодоровић је пронашла велики распон могућности. Архитектура сећања обухвата разноврсни материјал који осим своје изложбене димензије поседује и интерагује са виртуелном презентацијом и архивом коју је могуће истраживати.
Овај десетогодишњи пројекат у тесној је вези са другим пројектима Нине Тодоровић (Алфа гнезда, Одbrамbrене структуре) развијаним у истом периоду и може се пратити као ново структуирана реакција у односу на процесе отуđења, заборава, затворености, једноличности и анонимности разматраних у поменутим пројектима. Архитектура сећања нам својим моделом личног покушаја уметнице да сачува сећање на простор куће који је нестао, а који је утицао на формирање понашања, навика и интимног универзума појединца, показује један од начина да се сачувају особености идентитета, да се омогући формативном месту, важном слоју психе, да настави свој живот у сећању појединца, да се укаже на важност места у односу на зрачење униформности не-места. У том смислу Нина Тодоровић излаже, могло би се рећи, конзервирана сећања: негативе породичних фотографија на стаклу и дигиталне принтове секвенци из породичних филмова или фотографија на плексигласу, који су смештени у кутије, такоđе од стакла, и удобно постављени на мека постоља унутар њих. Затим, инсталира скениране и дигитално, на транспарентном материјалу, штампане фотографије старе куће непосредно пре рушења, преклапајући их у простору са транспарентним принтовима увећаних слајдова на којима се налази сама уметница у узрасту до кога се, по неким психолошким теоријама, већ у потпуности формира личност особе. Нина Тодоровић реконтруише сопствено сећање увезујући га са сећањем својих родитеља, још пре него што је дошла на свет и кроз такву реконструкцију, истовремено, на сопствени начин испитује структуру сећања и открива његову архитектуру. Део изложбе чини двоканална видео инсталација Тишина 2014 у којој ауторка паралелно пројектује Супер 8 филм, у дигитални формат пренет материјал који је њен отац снимио и монтирао, као и документарни видео исте дужине који је она сама снимила, бележећи пут до локације на којој се налазила стара порушена кућа. Управо, комплементарни приступи истом месту, или духу места, споља и изнутра, додатно говоре о архитектури, ентеријеру али и екстеријеру сећања обухватајући дуги низ година. У пројекат Архитектура сећања Нина Тодоровић укључује и чланове своје породице, тако што свако од њих по сопственом сећању и кроз цртеж визуелно отелотворава план порушене куће која је имала значај у њиховим животима.
Отвореност овог подухвата потврđује се и чињеницом да уметница радове који чине Архитектуру сећања у различитим изложбеним просторима представља кроз визуелни дијалог са радовима колегинице Светлане Волиц, односно, њеним пројектом Унутрашњег пејзажа, стално развијајући разноврсне елементе поставке и долазећи до нових увида који уметничка сарадња доноси. Пројекат Архитектура сећања повезан је и са актуелним простором локације на који се односи ово уметничко истраживање и омогућава локалном становништву, да кроз личну историју уметнице истовремено остваре увид и у део колективне историје и реагују на њу. Наиме, уметница поставља QР[1] кодове на кључна места која су повезана са локацијом и који путем апликације на мобилним телефонима директно воде на сајт са презентацијом пројекта и архивом материјала који је уметница користила.
Нина Тодоровић је увек свесна сопственог кретања кроз медије, као и мотива због којих користи одреđени медиј за одреđени визуелни мотив или идеју. Она анализира пре свега репродуктивне медије, чији технолошки развој утиче на све сегменте нашег живота, а сећање је његов конститутивни део. У оквиру пројекта Архитектура сећања, своје место неизбежно је нашла инсталација Декодирање сећања, која нам сликовито и материјално приближава оно шта представља дигитална слика и превоđење у дигитални запис: огромни brој бинарних и хексадецималних кодова, у овом случају одштампаних на тракама дугим неколико десетина метара које висе са таванице, и кроз које се морамо пробити да би дошли управо до те дигиталне слике у ниској резолуцији постављене на зид галерије. Нина Тодоровић тако открива генеричку и нумеричку природу дигиталне слике, које због навике коришћења често нисмо свесни, чиме се отвара и питање манипулативности и још веће несталности сећања које се на дигиталну или дигитализовану слику ослања. На тај начин изложба Архива сећања скреће пажњу и на савремене дигитализоване архиве који постају доступни у виртуелним просторима и на потребу да се односу виртуелног и актуелног приступа сваки пут са критичком свешћу изван навике и заводљивости богатства доступних информација.
Маида Груден
[1] QР код (енгл. QР цоде) је матрични код (или дводимензионални бар-код) креиран 1994. „QР“ је акроним од Qуицк Респонсе (brз одзив), пошто је творац намеравао да се садржај изузетно brзо декодира. Корисници који поседују мобилни телефон са камером и инсталираним одговарајућим софтвером, могу да скенирају слику QР кода, који ће укључити интернет прегледач и одвести корисника на уграđену УРЛ адресу. Овакав чин повезивања са физичких објеката је познат као хипервеза физичког света.
Нина Тодоровић
Роđена у Београду, 1973. године. Дипломирала 1999. на ФЛУ, одсек сликарство, у класи професора Čедомира Васића. Од 2000. члан УЛУС-а, са статусом самосталног уметника. 2002. магистрирала, у класи истог професора. 2014. докторирала на ФЛУ, Београд (ментор редовни професор др Милета Продановић).
Од 1995. године активно излаже, а до сада имала 38 самосталних и учествовала на преко 200 групних изложби, као и brојним ликовним колонијама, радионицама и уеб пројектима, у земљи и иностранству (Канада, Белгија, Мадјарска, Македонија, САД, Словенија, Естонија, Немачка, Италија, Швајцарска, Русија, Шведска, Велика Британија, Аустралија, Уругвај, Аргентина, Египат,). Добитник је више националних и интернационалних награда. Радови јој се налазе у страним и домаћим музејима и колекцијама.
Наградеиоткупи:
- -ОткупуметничкихделаМинистарствакултуреСрбије2014,
2012. – YИЦЦА 2012 цонтест – Yоунг Интернатионал Цонтест оф Цонтемпорарy Арт, Праг, Република Čешка,
2008. – ОТКУП 2008 – конкурс Градског секретаријата за културу,
2007. – Wацхтраум Ауард, у оквиру Пиџелсторм он-лине пројекта, Цирих, Швајцарска,
2006. – Конкурс БомбАРТ, пројекат Медитераннеан Арт Меетинг, Лаго ди Бомба, Аbrуззо, Италија,
– Награда за проширене медије, Пролећна изложба 2006, Уметнички павиљон “Цвијета Зузорић”,
– Посебна награда ликовне колоније “Сопоћанска видјења” Нови Пазар, на Пролећном салону 2006., Уметничка галерија “Стара Капетанија”,
- – Похвала жирија на Пролећној изложби 2005 – Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Београд,
- – ОТКУП 2003 – конкурс Градског секретаријата за културу.
Колекције:
– Збирка Музеја у Мајданпеку,
– Збирка Савремене галерије Зрењанин, Србија,
– Градски музеј Косовска Митровица,
– Спазио Темпо Арте, Верона, Италиа,
– Колекција Музеја Константина Кавафија, Хеленска Фондација за културу – Огранак у Александрији, Египат,
– Фондазионе Опера Цампана деи Цадути, Роверето, Италиа,
– Шуматовачка Арт Цоллецтион, Београд, Србија,
– Центро де ацтивидадес цултуралес y депортивас Роберто де Вицензо, Беразатегуи, Буенос Аирес, Аргентина,
– Градски секретаријат за културу, Београд, Србија,
– Културни Центар Новог Сада,
– Студентски културни центар, Крагујевац,
– Културни Центар Београда, Београд, Србија,
– Колекција Медјународног Бијенала минијатуре, Горњи Милановац, Србија,
– Завичајни музеј Рума, Србија.
е-маил:
нинатодоровиц@гмаил.цом
уеб-сите:
ууу.нинатодоровиц.цом
ууу.арцхитецтуреофмеморy.цом
ууу.нинатодоровиц.блогспот.цом