Паралелна реалност
Јелена Јелача
17. 04. 2018.
КОНТАКТ Галеријa СКЦ у 20:00
Изложбу ће отворити Ксенија Маринковић, историчарка уметности
Пралелна реалност
У називу изложбе Јелене Јелаче “Паралелна реалност”, реч реалност указује да су сви присутни елементи утемељени у стварном личном искуству ауторке. Она своје дубоко промишљено искуство стварности уметничким поступком трансформише у циљу ангажованог и савременог концепта, испитујући положај јединке у односу на друштво, ре(конструисање) идентитета, родне односе али и границе самоспознаје и улогу духовности. Фигурацију артикулише на аутентичан начин и креира нову платформу савременог уметничког израза кроз серију сребрних портрета њој блиских личности. Ако особа није сама по себи икона, она то постаје у очима и делу уметника: чињеница да су изабрани од стране ауторке чини их иконичним саме по себи. Портрете можемо тумачити засебно, док посматрани као целина контекстуализују аутопортрет ауторке, који на овај начин представља место пресека. На аутопортрету уметница ради током читавог трајања рада на серији, тражећи најближе идеалу сопствено стање које се у самом процесу мења заједно са сликом. Сваку промену, фазу у процесу настанка аутопортрета она бележи и потом их представља видео радом који је саставни део изложбе.
Јелача портрете и аутопортрете користи као мотив којим изражава дубље транседенталне и друштвено-ангажоване поруке. Као жанр у уметности портрет се јавља најпре као израз статусног и симболичког, а тек у доба реализма и експресионизма постаје средство за осликавање карактера и психо-емотивног профила портретисаног. Портрет се у националној историји уметности јавља у средњем веку (црквени ктиторски портрети српске властеле), и потом од 19. века (репрзентативни портрет). У оба наведена случаја реч је о друштвеној, економској, политичкој и духовној квалификацији личности портретисаног. Специфичан декор, костим или атрибути део су целокупне представе и њима је посвећена посебна пажња. Они посебно дефинишу идентитет како саме особе на слици тако и ширег националног и културолошког идентитета у датом тренутку у ком портрет настаје. На овај начин се и серија слика које потписује Јелача, посредно може надовезати на традицију портретског сликарства наших простора у намери да се њиме осветле специфични проблеми савременог локалног друштва.
Сликарство Јелене Јелаче често је проткано феминистичким принципима. Уметница и овде проблематизује родне поделе улога и велича индивидуалност и право сваке јединике да буде слободна и остварена, супротстављајући се доминантним патријахалним вредносним системима. У свету у коме се жени и даље као најзначајнија улога приприсује материнство, аутопортрет уметнице у дугој црвеној хаљини са свињом у крилу опомиње на овај проблем. Свиња је у многим културама па и у нашој, симбол бахатости, нечистоће и стида. Овде је шћућурена безбедно на раскошној црвеној подлози (боја крви, страсти, владарке и материце) у пределу препорна, и нежно али смело поручује да је женска сексуалност интегрални део њене природе и да не може бити у служби постизања политичких и економских циљева. Мотив бурке као препознатљиви симбол исламске културе која је данас најосетљивије место преламања вредностних система савремене цивилизације, појављује се на више места у оквиру изложбе. У контрасту са високо индивидуализованим портретима, бурка означава санкционисање идентитета тј. тајност лика/личности који/а се отркива само ономе ко на њу полаже права.
Интересовање за портрет у раду Јелене Јелаче, предствља ауторкино истраживање поливалентне људске природе, сопствене и туђе. Непосредно се повезујући са посматрачем кроз поигравање са архетипским митолошко-бајковитим приказом јунака и јунакиња, ова фантастична сребрна свита има улогу језичких симбола помоћу којих је могуће ишчитати читав низ порука. Иако утемељени у стварности они су пре производ визије него репрезентације, која почива на трансцеденталности и вери у снагу човекове способности да се (ре)креира кроз унутрашњу борбу и тежњу ка идеалу.
Ксенија Маринковић, историчарка уметности
Јелена Јелача (1973) из Београда, завршава Факултет ликовних уметности у Београду 1998. где и магистрира 2000. Излаже групно и самостално од 1994. у земљи и иностранству. Бави се положајем јединке у односу на друштво, ре(конструисањем) идентитета, родним односима у контексту културолошке и психолошке димензије.
Доминантни мотив је портрет уз присуство аутобиографских детаља. Промишљање карактера и дар за појединости одраз су интуитивне природе уметнице и доприносе да портрете чији је аутор, сврстамо међу најуспешнија дела ове врсте на домаћој уметничкој сцени.
jelenajelaca.com
jelenajelaca@gmail.com
Изложба ће бити отворена до 11. 05. 2018.