ФЕМ и НЕМ – Ирена Ковач и
Простор и Ништа – Сања Солунац
11. 09. 2018.
КОНТАКТ Галерија СКЦ и Галерија СКЦ у 20:00
ФЕМ и НЕМ
Све књиге су вец написане, све симфоније компоноване, све слике насликане и представе одигране. Живимо на хиљадама година старој културолошко-информационој депонији. Заблуда је да данас уметност може деловати на свест као што је то било могуће у предигиталном добу. Свака мисао, слика, реч коју употребимо највероватније већ има одређени број прегледа на Google-у.
Шта се у оваквим околностима очекује од уметности? Естетстка перцепција интегрални је део човековог доживљаја стварности. Ако неко дело делује на посматрача мање или више снажно, упркос свему претходно виђеном, проживљеном и познатом, сигурно ће поспешити духовни развој, побољшати комуникацију и допринети светском миру.
Ирена Ковач, представница је генерације уметника постдигиталног доба. Она познаје све услове који су јој на располагању – приступачност, технолошку зрелост, економску биполарност и друштвену полифонију доба у коме живи и ради. Као суверени вид изражавања бира колаж, што је значајно за сагледавање њеног рада не толико технички колико концептуално. Реч је о поступку којим се истоветној стварности неприпадајући елементи међусобно постављају у заједнички контекст у циљу креирања нових вредносних релација. На овај начин ауторка користи и уметнички медиј, па беспрекорну линију цртежа супротставља савршено исполираној површини слике у техници уља на платну. Фотомонтажа и сликарски фотореализам су само питање њене одлуке јер фантастично влада и једном и другом вештином. Речи могу бити појмови или звуци, зависно од уметничке воље. То нас доводи до саме суштине њеног дела која се тиче слободе избора и разумевања живота и коначно утицаја који у њему остварујемо.
Речником нашег доба кључни појмови (хасхтагс) у композицијама Ирене Ковач су: Жена, породица, тело, игра, хумор, сан, слобода, колорит. Све то је ауторка мајсторски умонтирала у врцав наратив са неодољиво привлачном атмосфером која одаје еманциповани шмек старих добрих времена.
Нема закључка, мисли се надовезују једна на другу као саће, детаљи наговешавају целину која зависи од перспективе посматрача. Живот је филм који режирамо сами, уметност је игра на срећу, изложба је отворена.
Ксенија Маринковић
историчарка уметности
Ирена Ковач, рођена је 1992. године у Кикинди. Дипломирала је на Академији уметности у Новом Саду 2015. године, на сликарском одсеку. Исте године награђена је за најуспешнији рад из уметничке дисциплине Сликање. Активно излагачко искуство започела је још као студент 2013. године. До сада је имала две самосталне и више колективних изложби. Међу значајнијим изложбама може се издвојити учешће на 56. Октобарском салону у Београду и “Неподношљива лакоћа транзиције” у Паризу. Такође је учествовала на различитим уметничким пројектима у земљи и иностранству. Између осталог, творац је и координатор пројекта Култи(но)вација који се реализовао 2018. године. Не желећи да се усредсреди на само један уметнички медиј, она се са једнаким интересовањем бави како традиционалном сликарском техником, тако и колажем, фотографијом, видеом, инсталацијом. Чланица је уметничке групе СУЕуКИ. Тренутно живи и ради у Кикинди.
Награде:
– Годишња награда ликовног департмана за Најуспешнији рад из уметничке дисциплине Сликање, 2015. године
– Награда фондације “Мали принц” за постигнуте врхунске резултате из области ликовне уметности 2016. године
– “Ликовна Јесен”, 2016.
– Награда Фондације 021 у оквиру 10. Фестивала мини филма за видео “Изговори”.
Простор и Ништа
Ликовни пројекат под називом Простор и Ништа је састављен од дводимензионалних колажа, затим радова у комбинованим техникама и просторним инсталацијама (такође у комбинованим техникама). Радови су почели да настају пре много година, углавном за потребе наручених сценографских решења за представе, или сценски дизајн за разноразне перформансе, који се у већини случајева никада нису реализовали због разних околноси (као што су на пример – промена управника/це позоришта или одређене установе, прокриумчарени новац за дати пројекат итд.) […]
Данас, у мојим приватним просторима, скупине ових радова представљају личну бележницу о односима простора и времена у којима стварам, и где започињем свој ,,радни век’’.
Временом сам почила да се бавим простором, као уметничком темом, у неколико различитих аспеката и медија (приватне и јавне својине; субјективни/објективни доживлај итд.) […]
Колажи и радови у комбинованим техникама, иако дају визуелни дојам о привидној ведрини, јесу омажи опустелим, несталим и/или уништеним просторима са специфичним историјама постојања, који остају без људи, без публике, због дугачког низа необјашњених околности…
Сања Солунац
Сања Солунац је интердисциплинарна уметница, рођена 1987. године у Крагујевцу. Завршила је средњу дизајнерску школу; дипломирала основне и мастер студије на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, одсек примењене уметности. Била је стипендисткиња Фонда за младе таленте Републике Србије. Реализовала је три самосталне изложбе и од 2008. године до данас била је учесница на преко тридесет групних изложби у земљи и иностранству, уметничким и друштвено-ангажованим пројектима.