Priče od kiše
Danica Jevđović

Izložba Priče od kiše povezuje dva naizgled kontradiktorna aspekta u jedinstvenu postavku. Naime, spaja iluzionizam prizora i iskustvenost objekta.

Tradicionalne slike, ilustracije i fotografije, ma koliko velike ili male, uprkos iluziji realnosti drže posmatrača na distanci. Ta dela su poput prozora koji gledaju u neko drugo mesto. Pred njima je posmatrač svestan da je u pitanju iluzionistički prizor. Umetnički objekti, poput instalacija su pak stvarni u svojoj prostornosti i samim tim bliži iskustvenom, jer pružaju realni doživljaj za posmatrača. Danica je u svom radu spojila dualitet prizora i objekta, uzevši najbolje iz oba sveta. Delo Hajrudina Ramadana Priče od kiše je puno fantastičnih predela, koje je moguće videti samo kroz uramljeni prozor slike. Pored toga, Daničina vizuelna interpretacija nam omogućuje da istovremeno doživimo stvarni prostor, vazduh i svetlo između slojeva od kojih je sačinjena instalacija. U toj tenziji fantastičnog i stvarnog, u nama se dešava vrsta kognitivne disonance, gde se realno iskustvo meša sa imaginarnim.

Fenomen svetla privlači umetnike i filozofe od antike do danas. U alegoriji pećine, Platon je upravo svetlo proglasio vrhovnom istinom, gde obasjane forme-ideje bacaju senke po pećinskim zidovima. Te senke, ljudi nesvesni onoga što se dešava iza njih doživljavaju kao realnost. Daničini radovi se na još jedan način bave dualitetom, jer prikazuju motiv pećine u kojoj je svetlo veoma blago, nasuprot motivu pustinje u kojoj je ono nemilosrdno. Takav raspon moći govori da se ovoj temi mora prići sa velikim poštovanjem, kako likovno, intelektualno, tako i duhovno. Danica je preko svetla ređala slojeve fantastičnih oblika, koji svojim senkama daju sliku posebne realnosti. Kaže se da se istina može pročitati između redova, a u ovom slučaju istina se može videti između slojeva.

Danica je u jednom ranijem tekstu ukazala na potrebu za unikatnim: ,,U sadašnjem svetu konzumerizma, kratkog trajanja i ,,približavanjaˮ svega svakome javlja se potreba za unikatom. Prolaznost i ponovljivost s jedne, neponovljivost i trajanje s druge strane. Umetnički svet nam daje nešto između. Daje nam galerije pune slika, skulptura i drugih umetnosti, ali takođe i kataloge, monografije i druge vidove publikacija koje su pune reprodukcija. Primenjene umetnosti donose printove, digitalne ilustracije, murale, keramike i njihove fotokopije. Nedostaje vremena za udubljivanje i istraživanje strukturalnosti tih dela već se ona uzimaju ,,zdravo za gotovoˮ.ˮ Veliki broj umetničkih dela se danas konzumira preko elektronskih displeja, od ekrana telefona, tableta, do laptopova. Čak se može reći da usled popularnosti društvenih mreža dolazi do prezasićenja iluzionističkim prizorima koje konzumiramo na taj način, pre svega u vidu fotografija, video snimaka, digitalnih reprodukcija slika i digitalnih ilustracija. Umetničko delo koje vidimo na ekranu je zapravo raspored piksela obasjanih pozadinskim osvetljenjem LED panela. Danica u svom radu koristi upravo LED rasvetu, ali umesto piksela ispred osvetljenja stoji nešto unikatno. Slojevi različitih materijala, crteža i kolaža u interakciji sa svetlom proizvode neponovljive, plemenite, likovne slučajnosti.

Dragan Bibin