Приче од кише
Даница Јевђовић

Изложба Приче од кише повезује два наизглед контрадикторна аспекта у јединствену поставку. Наиме, спаја илузионизам призора и искуственост објекта.

Традиционалне слике, илустрације и фотографије, ма колико велике или мале, упркос илузији реалности држе посматрача на дистанци. Та дела су попут прозора који гледају у неко друго место. Пред њима је посматрач свестан да је у питању илузионистички призор. Уметнички објекти, попут инсталација су пак стварни у својој просторности и самим тим ближи искуственом, јер пружају реални доживљај за посматрача. Даница је у свом раду спојила дуалитет призора и објекта, узевши најбоље из оба света. Дело Хајрудина Рамадана Приче од кише је пуно фантастичних предела, које је могуће видети само кроз урамљени прозор слике. Поред тога, Даничина визуелна интерпретација нам омогућује да истовремено доживимо стварни простор, ваздух и светло између слојева од којих је сачињена инсталација. У тој тензији фантастичног и стварног, у нама се дешава врста когнитивне дисонанце, где се реално искуство меша са имагинарним.

Феномен светла привлачи уметнике и филозофе од антике до данас. У алегорији пећине, Платон је управо светло прогласио врховном истином, где обасјане форме-идеје бацају сенке по пећинским зидовима. Те сенке, људи несвесни онога што се дешава иза њих доживљавају као реалност. Даничини радови се на још један начин баве дуалитетом, јер приказују мотив пећине у којој је светло веома благо, насупрот мотиву пустиње у којој је оно немилосрдно. Такав распон моћи говори да се овој теми мора прићи са великим поштовањем, како ликовно, интелектуално, тако и духовно. Даница је преко светла ређала слојеве фантастичних облика, који својим сенкама дају слику посебне реалности. Каже се да се истина може прочитати између редова, а у овом случају истина се може видети између слојева.

Даница је у једном ранијем тексту указала на потребу за уникатним: ,,У садашњем свету конзумеризма, кратког трајања и ,,приближавањаˮ свега свакоме јавља се потреба за уникатом. Пролазност и поновљивост с једне, непоновљивост и трајање с друге стране. Уметнички свет нам даје нешто између. Даје нам галерије пуне слика, скулптура и других уметности, али такође и каталоге, монографије и друге видове публикација које су пуне репродукција. Примењене уметности доносе принтове, дигиталне илустрације, мурале, керамике и њихове фотокопије. Недостаје времена за удубљивање и истраживање структуралности тих дела већ се она узимају ,,здраво за готовоˮ.ˮ Велики број уметничких дела се данас конзумира преко електронских дисплеја, од екрана телефона, таблета, до лаптопова. Чак се може рећи да услед популарности друштвених мрежа долази до презасићења илузионистичким призорима које конзумирамо на тај начин, пре свега у виду фотографија, видео снимака, дигиталних репродукција слика и дигиталних илустрација. Уметничко дело које видимо на екрану је заправо распоред пиксела обасјаних позадинским осветљењем ЛЕД панела. Даница у свом раду користи управо ЛЕД расвету, али уместо пиксела испред осветљења стоји нешто уникатно. Слојеви различитих материјала, цртежа и колажа у интеракцији са светлом производе непоновљиве, племените, ликовне случајности.

Драган Бибин