МЕМОРИЈА – Јелена Савић

Изложба МЕМОРИЈА ауторке Јелене Савић, биће отворена у Галерији СКЦ у уторак, 31. марта 2015. у 20х. Изложбу ће отворити Владимир Ранковић, доцент на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Изложба ће бити отворена до 24. априла 2015.

Тринаест екрана

Непуну деценију пре настанка рада Меморија Јелене Савић, Лев Манович изрекао је да друштво у којем живимо без сумње јесте друштво екрана, а време у којем смо, назвао је ером екрана. Екран је, чини се већ дуго, доминантно средство које посредује измеđу појединца и свега осталог. Он, као прозор у просторе репрезентације, тврди даље Манович расправљајући о генеалогији ослоњеној на идеју темпоралности, постоји као „класичан екран [који] излаже статичну, непроменљиву слику, динамичан екран [који] излаже покретну слику прошлости и […] екран реалног времена [који] показује садашњост“.[1]

Јелена Савић ствара екранске слике. То је неизбежно, то је начин да се буде у интеракцији са свиме осталим, то је део живота у друштву екрана, у ери екрана. Стварајући слике она гради сложен однос измеđу њихових појавности, значења које носе, историјског, али и личног, сентименталног контекста, однос измеđу статичног, непроменљивог, и динамичног, измеđу фрагментарног и целовитог, оствареног и потенцијала да нешто буде остварено. Јеленин рад, формално, јесте инсталација коју чини низ графика и видео – дванаест класичних и један динамичанекран – тринаест слика прошлости. Могу се одредити тачке у времену на које се Меморија ослања – касни XВИИИ век и акватинта, средина XX века и први телевизори, 1973. година и телевизор Минирама, дизајнерско дело Бориса Розмана, чији је екран, односно његову форму, уметница преузела за сопствене екране, потом и 2013. година, која се чита на маргинама отисака, током које су настајали Јеленини први класични екрани. Али, постоје и нека неодреđена времена, позната само ауторки, или, чак, ни њој самој. Јелена Савић бележи ситуације и догаđаје које проживљава, претвара их у слике, придружује им друге, преузете, општепознате, спаја их пажљиво бирајући какав ће однос измеđу делова нове, будуће слике да успостави, на који начин ће поновљеном призору дати ново значење… А затим, од тих нових, меđусобно врло различитих слика, ствара зачуđујуће хомогену целину, која то јесте јер је сачињена од фрагмената живота уметнице.

Размишљајући о прошлости, Валтер Бењамин је, 1940. године, писао: „Истинска слика прошлости хитро промиче. Прошлост се може задржати само као слика што неповратно и закратко просине у тренутку кад се може спознати.“[2] У ери екрана, промицање више није тако хитро и слике прошлости је, бар на први поглед, лакше задржати. Али, да ли је могуће, захваљујући томе, тренутак спознаје изнова доживети? Начин на који слике прошлости, истовремено и скорашње и давне, и личне и било чије, или свачије, закратко просину са екрана Јелене Савић, ствара осећај да јесте.

Владимир Ранковић

[1] Лев Манович, Археологија компјутерског екрана, 1996.

[2] Валтер Бењамин, Историјско-филозофске тезе, 1940.

Јелена Савић роđена је 1991. године у Врању. Средњу Уметничку школу завршила је у Нишу 2010. године. Дипломирала је на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, Одсек за примењену и ликовну уметност, 2014. године. Студент је мастер студија на Факултету примењених уметности у Београду, одсек Примењена графика, атеље Графика и књига.

Групне  изложбе (избор):

Мала графика, Галерија Графички колектив, Београд, 2014.
Новембарски салон визуелних уметности, Градска галерија, Краљево, 2014.
Друго меđународно тријенале графике, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић”, Београд, 2014.
XВИИ Бијенале студентске графике Србије, Галерија Дома културе Студентски град, Београд, 2014.
8. Еџ Yу конкурс за графику, Национална галерија, Београд, 2014.
Други интернационални салон графике, Градска галерија, Краљево, 2014.
Мала графика, Галерија Графички колектив, Београд, 2013.
7. Еџ Yу конкурс за графику, Галерија СКЦ Нови Београд, 2013.
И Меđународно бијенале мале графике, Павиљон у Тврđави, Ниш, 2012.
XВИ Бијенале студентске графике Србије, Дом културе Студентски град, Београд, 2012.

Самосталне изложбе:

Меморија, Галерија СКЦ, Крагујевац, 2015.
Изложба радова награđених аутора са XВИИ Бијенала студентске графике Србије (са Маријом Гавриловић и Ивом Калшан), Галерија Дома културе Студентски град, Београд, 2014.

Награде:

Награда XВИИ Бијенала студентске графике Србије, Дом културе Студентски град, Београд, 2014. Мали печат Нишког графичког круга, И Меđународно бијенале мале графике, Ниш, 2012.