Збогом андерграунд – Саша Марковић Микроб

Саша Марковић Микроб био је самосвојна појава на нашој уметничкој сцени по томе што је своју продукцију засновао на шест принципа којих се придржавао током целе каријере: уметност мора бити наративна, свима приступачна, забавна и смешна, доследна, локално оријентисана и произведена јефтиним средствима. На тим основама изградио је уметнички идиом који је спајао његов животни хабитус са уметничким изражавањем, рефлексију свакодневне друштвене и политичке стварности са личном митологијом, аутоиронијски говор у првом лицу са говором о другима, визуелни и текстуални језик, производњу слика и перформативно понашање, итд. Његова уметност је самоникла, роđена у миљеу београдске субкултуре у којем се кретао, али је истовремено снажно конвенирала темама и преокупацијама света савремене уметности у који је ступио почетком деведесетих и током читаве каријере у њему активно партиципирао као учесник brојних значајних изложби, манифестација и догаđаја. За Марковића је уметност пре свега била облик социјалне комуникације, дружења, умрежавања и даривања, начин бивања у свету и сталног тражења властитог места у њему.

Саша Марковић Микроб (21. октобар 1959, Београд, СФРЈ – 15. јул 2010, Београд, Србија), познат и као Мексиканац, Младожења, Бамбус и Ганеша, био је визуелни уметник, новинар, радијски водитељ, друштвени радник и по много чему јединствена појава на српској алтернативној и уметничкој сцени. Студирао је југословенску књижевност и српскохрватски језик на Филолошком факултету у Београду. Уметношћу се бави од 1985. године када почиње да се фотографише у фото-кабинама, а на уметничку сцену ступа почетком деведесетих када своја дела почиње да излаже у галеријама. Поред радова из фото-аутомата, његов опус чине и цртежи, маске, перформанси, графике, видео-радови, инсталације, омоти за музичке дискове, објекти и асемблажи. Самостално и групно излагао је на већем brоју изложби и манифестација у земљи и иностранству, извео је педесетак перформанса, водио уметничке радионице, држао предавања и презентације, сараđивао са другим уметницима, уметничким колективима и режисерима. Са групом уметника је 1999. основао Ремонт – независну уметничку асоцијацију. Био је аутор изложбе „Аутодидакт“ у оквиру 42. Октобарског салона (Салон МСУ, 2001). У априлу 2008. је са Стеваном Новаковићем основао групу Радар. Радови му се налазе у више приватних колекција.

У свом раду следим неколико принципа:

1. Рад мора бити наративан, да „прича причу“.
2. Продукција мора бити једноставна и јефтина.
3. Рад мора бити приступачан свим људима, без обзира на културу, систем вредности или ниво оbrазовања.
4. Сви радови се надовезују један на други. Čитав опус се може посматрати као један рад. Тако посматрано, појединачни радови су тек „поглавља“.
5. Уметност мора бити „локална“ да би евентуално постала „глобална“. Оbrнути смер од овога мени изгледа као лаж.
6. Уметност мора бити забавна и смешна.

Саша Марковић Микроб, „Неколико речи о мом раду“