ДРУГА НАЈВАЖНИЈА СТВАР – Мића Стајчић

Изложба Друга најважнија ствар аутора Миће Стјчића биће отворена у КОНТАКТ Галерији СКЦ у суботу 20. маја 2017. године у 20 х. Изложбу ће отворити Ксенија Маринковић, историчарка уметности. Изложба ће бити отворена до 5. јуна 2017.

Друга најважнија ствар

Рад Миће Стајчића најчешће се повезује са критиком потрошачког друштва, провокативним тоном и хумором помоћу којих проблематизује симболе моћи кроз које се врши манипулација у свести човека. Изложба у КОНТАКТ Галерији СКЦ -а у Крагујевцу у великој мери је фокусирана на мотив новца. Како сам уметник каже “новац је нараспрострањенији феномен људског друштва, који уједно представља један од највећих проналазака у историји човечанства. Ужива поштовање свих становника планете, свих нација и вероисповести“. Рад „Wаст ист Хирст“ представља на први поглед духовиту интерпретацију реторике brитанског уметника-милионера, Демијена Хирста кроз визуелну поетику Миће Стајчича. „Реферисање на Демијена Хирста као симбол и отелотворење неолибералне културне матрице у оквиру које се инсистира на комерцијализацији уметника, уметности и институција намеће питање њиховог положаја у капиталистичком систему производње где је профит најбитнији“. Ово је значајно када говоримо о квалитету продукције и неком општем тоуцх анд феел ефекту Стајчићевих радова, који се служи естетиком рекламне индустрије и масовне производње. Дизнијеви карактери с друге стране, појављују се у раду савремених уметника као симболи популарне културе, конзументског друштва и индустрије забаве коју данас представља мултинационална корпорација Дизни. Мића Стајчић их коисти као парадигму цртаног филма, као познате личности и опште место детињства захваљујући којима постиже непосредност у комуникацији са публиком. Плутон за разлику од осталих дизнијеваца нема антропоморфне карактеристике, он је обичан пас, и као такав реалистичнији је од других карактера. Лабараторијски акваријум у који је смештена његова половина овом раду даје ноту злокобног. Нови фетиш у Стајчићевој ликовности, ММ бомбонице, такоđе има морбидну историју. Слаткиш је настао током Другог светског рата, као бизнис идеја са елементима ратног профитерства. Рачунајући на недостатак чоколаде у рату господа ММ, почели су са производњом чоколадних бомбона које се тешко топе и идеалне су за све временске услове, а прве бомбоне су продавали америчкој војсци као средство за подизање енергије и побољшање расположења. Њихов изглед подсећа на производе фармацеутске индустрије коју Хирст користи као мотив у свом делу бавећи се доминантним опсесијама савременог човека – страхом од смрти и конзервацијом живота. Рад такоđе упућује на профитабилност оружаног сукоба у оквиру капиталистичких друштвено-политичких и економских пракси али и жудњу за једноставним и површним задовољствима (псећи живот обичног човека – топовско месо, жртвени кунић, преполовљени Плутон, потрошач). Милорад Стајчић се према сопственим речима бави „дијалектиком провокације и интервенције у социјалној свести“. Његово дело је ангажовано и позива на реакцију. Од публике зависи шта је то што ову изложбу чини јединственом.

Ксенија Маринковић, историчарка уметности

Милорад Мића Стајчић

Роđен 1977. године у Београду, где и даље живи и ради. Дипломирао је на Факултету Организационих Наука на смеру информациони системи и на Факултету Ликовних Уметности на смеру вајарство у класи проф. Мрđана Бајића. Тренутно је на трећој години докторских студија на Факултету ликовних уметности на смеру вајарство, у Београду. У свом уметничком раду осим скулптуре изражава се и путем инсталација, видео радова, перформанса, фотографије. Излаже самостално од 2009. и групно у земљи и иностранству. Čлан је вајарске секције УЛУС-а и уметничке групе Димензија. Аутор је дела у јавном простору.

гмилорад@гмаил.цом
ууу.мраворад.цом
хттп://ууу.несовицфинеартс.цом/милорад-мица-стајциц