ДОКУМЕНТИ – Иван Петровић

КОНТАКТ Галерија СКЦ
ДОКУМЕНТИ – Иван Петровић, уторак, 26. септембар 2017. у 20х. 

Изложба ДОКУМЕНТИ аутора Ивана Петровића биће отворена у КОНТАКТ Галерији СКЦ у уторак 26. септемbrа 2017. године у 20 х. Изложбу ће отворити Уна Поповић, историчарка уметности и кустос Музеја савремене уметности у Београду. Изложба ће бити отворена до 9. октоbrа 2017.

„Документи су необичан фотографски пројекат јер је у њима уобичајени метод истраживања архиве изокренут. Уместо критичког читања скривене структуре званичне архиве као кључног дела идеолошког апарата, Петровић се окреће преиспитивању сопствене фотографске архиве. У поновљеном читању, он серију фотографија третира на начин на који се уобичајено третирају појединачне фотографије. Парадоксално, основна јединица пројекта – појединачна фотографија, постаје варијабила чије значење не зависи само од матичне серије, већ и од свих фотографија на изложби. Пошто се свака поставка Докумената разликује, разликују се и односи који се праве измеđу фотографија и у том смислу се може говорити о различитим изложбама. Ипак, иако ће изгледати другачије, ове изложбе се неће значајно разликовати, јер ће све и даље говорити, или ћутати, о отвореном и променљивом значењу фотографије.“

Михаило Васиљевић, „Фотографије из архиве Ивана Петровића“, одломак, 2009.

„Продукција фотографија, појединачно и у серијама, њиховим снимањем или налажењем и постављањем у контекст архиве, тиме је јасно раздвојена од продукције изложбе која их увек нужно реконтекстуализује. За Ивана Петровића изложба никада није неутрална форма приказивања готовог рада, и стога он, без обзира на појединачне елементе од којих је конструише, сваку појединачну изложбу ради као нови рад. Једна фотографија у две различите поставке није иста фотографија. Сваки пут се место сваке појединачне фотографије у поставци мора изнова промислити, одредити, па чак и легитимисати. Иако су фотографије које представља на изложбама са његове стране увек понуđене као документи, са позивом посматрачима да свој поглед не зауставе на њиховој композицији и распореду, већ да покушају да продру у догаđаје и ситуације њима наговештене, Иван Петровић уважава чињеницу да сваки документ бива тумачен у неком специфичном контексту. Промишљање формата изложбе је, стога, нужно управо да би се неком документу као сведочанству своје врсте омогућило да се веже за актуелности датог тренутка и да сведочи у светлу личног искуства посматрача.“

Стеван Вуковић, „У светлу личног искуства“, одломак, 2009.

Документи, 2008

Обједињени у јединствену целину Документи представлјају избор фотографија преузетих из више серијала који су настајали од 1997. до 2008. године у Србији и формирају се као вид аутокустоског приступа и ревалоризације личне архиве. У највећој мери одреđене као портретне фотографије, Документи афирмишу тему личне историје појединца и усмерени су ка просторима у коме он егзистира (менталном, психолошком, друштвено-политичком), поставлјајући питања о релативизацији односа приватно-јавно; о рату и идеолошко-политичким матрицама којима се инструментализује његово значење; о прикривеним и латентним чиниоцима физичког насилја, о социјалним проблемима малих средина и културолошким парадоксима који их описују; о породици и приватном окружењу.

Серије фотографија које чине Документе јесу: Свињоколј (1997/98), Возови (1997/99), Депонија (1998), Биволје (1998/99), Личне приче (1998), Цафе Гризллy (1998/99), Витак 1999 (1999), Евидентирање (2001), Пхото-албум, (2001), Портрети (2005–) Студенти (2006–) и Сумњиво понашање (2008–).

Иван Петровић (Крушевац, 1973). Дипломирао је на Академији уметности „Браћа Карић“ у Београду 2002. године на одсеку фотографије. Поред фотографије, која представља основну област његовог деловања и рада (уметничка, истраживачка, педагошка), бави се и кратком формом документарног филма и видеом. Уметничка пракса Ивана Петровића проистиче из вишезначног истраживања фотографског медија и заснована је узајамним односима документаризма, апропријације и ревалоризације. Тематска интересовања усмерена су му ка питањима историје, наслеđа и дисконтинуитета; идентитета и личне историје појединца, као и позиције коју медиј фотографије заузима услед измењених културних, друштвено-политичких или техничко-технолошких парадигми.

Кооснивач је и уредник Центра за фотографију (2011). Иницијатор је и уредник Фото-форума  (2010–2011). Аутор је и приреđивач књиге Фото-форум, разговори о фотографији (2016). Добитник је награде „Димитрије Башичевић Мангелос“ за 2008. годину.