Томислав Новаковић – Етика и политика

Данас је поларитет етике и политике толико велики да се скоро пориче свака веза између њих. …. То све веће приближавање етике политици овој и те како погодује, јер не мора да се држи чврсте моралне норме нити било да коме полаже рачуне, осим првостепеном интересу…. Тај необавезујући став да се политика не мора управљати чврстим моралним принципима него само конкретним интересом, скоро да значи да јој се ради пуне оперативности (“циљ оправдава средство“) унапред дозвољава да буде неморална и да ником не полаже рачуне. Свакако да не би требало да буде тако. Зар политичари, који су изабрани у законодавну или извршну власт, нису преузели обавезу да доносе законе и воде рачуна да се исти спроводе, односно да политику што више приближе етици, а не да се од ње још више одвоје? Шта даје координате правних, социјалних и економских договора и уговора, ако не етика? У архитектоници међуљудских односа статика у темељу државе је етика, закони стубови свих институција, док је динамика практична способност политике. …Сврха политике не састоји се само у томе да практичном способношћу развије динамику економије, науке, образовања, него да законима које доноси и спроводи усаврши социјалне односе, ојача и статику државе, етику…

Среда, 20. новембар, 20 сати, Галерија СКЦ.