Сутра ћемо
Бојан Марјановић
07. 02. 2018.

Кутија шибица СКЦ 19:00

представљање романа

 

„Бојан Марјановић је у своме роману „Сутра ћемо“ успио постићи то да се величина приче очитује управо у одсуству епохалности. Не само што је на тај начин демонстрирано ванредно списатељско умијеће, него се и сама литерарна намјера доимље субверзивном у односу на доба када свједочимо препороду „великих нарација“ и припадајућих категоричности. Ради се утолико о најфинијем прозном ткању, о минуциозном, стилски избрушеном поступку преко којег Марјановић – комбујући три наративна гласа – нема тек амбицију расвијетлити „нијансе стварности“, него нас упутити на то да изван нијанси стварност и не постоји, с тим да једну од важнијих чини сама литература. Својеврсна анатомија љубави уједно је анатомија друштвене свакодневице, с низом проницљивих есејистичких пасажа о многочему – од балканске верзије капитализма, преко мушкога доживљаја писоара, па до дирљивог описа Београда – али и јунакињом која елегантно и самосвјесно тумара измеđу два свијета, фиктивног и фактичког, подсјећајући нас све вријеме на то да литература јесте стварност. Ову то не чини мање brуталном. На готово свакој страници овога романа у позадини потмуло brуји насиље, системско и инdivидуално, најчешће као слутња и стална пријетња, а каткад и кроз „живи наступ“, као да је ритам живота дефиниран (и) асортиманом свакодневних окрутности. Децидираних закључака и коначних истина, рекосмо, нема, осим у оцјени да нам Бојан Марјановић својом прозом доноси снажну књижевност.“ – Виктор Иванчић.
Из онога што се на почетку чини као обична, генерацијски кодирана љубавна прича с троје главних актера, Бојан Марјановић развија неочекивано прецизан приповједни коментар времена у којем та прича настаје: нашег друштвеног и економског овдје и сада, нашег поразног презента. Наизглед, геометрија љубавног трокута је јасна: Сара и Горан, Сара и Дарко; једна веза (можда) завршава, друга (можда) започиње. Али много више тога је у овом роману можда: несигурни послови и промашене прилике, стална перспектива одласка из државе, биографије које овисе о коцки класне припадности… Суверено испричан из три приповједне перспективе и кроз три досљедна наративна регистра, обилно натопљен алкохолом, с ноћном визуром града у позадини и народном музиком умјесто саундтрека, „Сутра ћемо“ је нешто попут приче о љубави у доба перманентне несигурности: ведра мелодрама за дјецу прекаријата.
Борис Постников

о аутору:
Бојан Марјановић (Ужице, 1990), дипломирао новинарство на Факултету политичких наука у Београду. Објавио је књиге поезије „Политика, Порнографија, Поезија“ (Књижевна радионица Рашић, 2015) и „Измеđу два рата“ (Књижевна радионица Рашић, 2016). Добитник је НИН-ове стипендије за роман у настајању за 2015. годину, као и награде Лаза Лазаревић за необјављену приповетку за 2013. годину. Приче, песме и есеје објављивао је у периодици. Живи у Београду где ради као уредник у магазину Лицеулице, а новинске текстове и књижевну критику објављује у медијима широм Југославије.