Христо Бојчев – „ОНА СТВАР“

ОНА СТВАР – Представа у извоđењу чланова Академског позоришта СКЦ-а

Аутор: Христо Бојчев

Режија и сценска визија: Милић Јовановић

лицаГојко – мушкарац Хамлетовог узраста – Костадин СтојадиновВерка – његова супруга у напредном стадијуму трудноће -Мина ОbrадовићГвозден – радник за железничком прелазу – Немања ЈовановићСлавка – Гвозденова супруга и Веркина сестра – Милица МиленковићШуле – сусед – Дејан ТошовићТрајко – машиновоđа, Гојков brат од стрица (тетке, ујака) – Милош Стојановић

О писцу

Христо Бојчев, 1950. Пољски Трамбеж, Северна Бугарска.

1974. завршио Машински факултет у граду Русе. Од 1976. до 1985. године ради као технички директор у једној фаbrици у свом родном граду.
1975. изведена је прва његова драма “Она ствар“. Од 1985. до 1989. године студира драматургију на Националној академији за позоришну и филмску уметност. 1989. је проглашен за драмског писца године са 40 поставки његове драме на сценама широм Бугарске. 1990. године премијерно је приказан филм, снимљен по његовом драмском тексту „Она ствар“. Исте године почиње да редовно учествује као политички сатиричар у једном од најпопуларнијих телевизијских шоу-програма. 1996. добија државну донацију за снимање играног филма „Пуковник птица“ по истоиманеом драмском тексту. Те године је аутор и водитељ у свом телевизијском шоу-програму, а такоđе је и кандидат за председника републике на тадашњим изборима. Телевизијско време које су му доделили, користи као својеврсни политички хепенинг, током тридесет дана у најгледанијем времену. Освојио је 2% гласова бирача.
1976. године на Меđународном конкурсу за драмски текст, за своју драму „Пуковник птица“, добија Меđународну награду за најбољи драмски текст Британског савета. Драма је победила у конкуренцији 400 драмских текстова из целог света. Награда му је уручена у Краљевском националном позоришту од стране Харолда Пинтера. До сада је драма постављена више од 30 пута у прекко 25 земаља света.

О редитељу

Милић Јовановић, 1958. Крушар, Ćуприја

Глумац Књажевско српског театра од 1983. године, у представама редитеља: Đура Удицки, Петар Говедаревић, Бранислав Мићуновић, Јовица Павић, Александар Лукач, Радослав Миленковић, Југ Раdivојевић, Небојша Брадић, Жанко Томић, Пјер Валтер Полиц…

Режирао у Студентском културном центру: „Жути такси“ групе аутора, „Жак или покорност“ Ежен Јонеска, „Краљ Иби“ Алфред Жарија, „Син светлости“ Братислава Милановића, „Јелисаветини љубавни јади због молера“ Милана Јелића, „Стилске вежбе“ Рејмона Кеноа.

Двоструки добитник награде за режију на Фестивалу академских позоришта Србије у Новом Саду за представе „Краљ Иби“ 2002. године и „Стилске вежбе“ 2010. године.

Представа премијерно изведена у уторак, 13. децемbrа 2011. год. Учествовала на ФАПС-у 2011. у Новом саду и освојила:

Награда за музику и звучне ефекте /оригиналну или избор музике/; Награда за дизајн светла; ИИ награда за најбољу женску улогу:Милици Миленковић за улогу СЛАВКЕ;ИИ награда за најбољу мушку улогу:Милошу Станојевићу за улогу ТРАЈКА; награда Веља Мацут за несебичан допринос аматерском позоришном стваралаштву: Милић Јовановић, редитељ.