Ефекат Црног Лабуда
Ксенија Поповић
07. 04. 2026.
Контакт галерија СКЦ и Галерија СКЦ У 20:00
Изложбу ће отворити Лола Петровић, визуелна иметница.
Феномен Црног лабуда у социологији и економији подразумева непредвиђен догађај који има значајне последице по друштво, а иако редак и неочекиван, у ретроспективи се оправдава као уобичајен след догађаја. Називајући изложбу Ефекат Црног Лабуда Ксенија Поповић примењује поменути концепт на локалном нивоу и на сопствено стваралаштво.
Форме и мотиви у њеним делима настају спонтано на основу личних доживљаја, визуелних узора или материјалних остатака претходних радова, да би им се тек накнадно приписао наратив који није у потпуности одређен. Тако при стварању Аутопортрета уметница у свом лику уочава иконографску сличност са представама декапитованих светаца и посмртних маски. Два наизглед неспојива мотива стапају се у једно, стварајући дело које оставља тек обрисе хришћанског страдалништва, без строго дефинисаног значења.
Деформација наратива присутна је и у рељефима, где материјална целина не подразумева и наративну кохерентност. Слично вишеделним олтарским палама свака плоча носи засебан сегмент приче, мотиве позајмљене из религијских и митолошких представа. Како су и сами мотиви општа места вузуелне комуникације, препознати су, али нису довољно прецизно одређени да би се перципирали кроз један одређен дискурс.
Ксенија Поповић не реконструише само наратив, већ и физичку компоненту својих ранијих радова. Вишак материјала, сачуван из претходних скулптура постаје део нових композиција, где уметница истражује могућности обликовања и превођења значења кроз сам материјал. Овај приступ гради скулптуру цртачки, колажирајући различите текстуре у једном телу. Материјалност је кључна, скулптура постоји не само као предмет већ и као сведочанство процеса трансформације – смртно тело бесмртне идеје.
Превођење нематеријалног у материјално кулминира делима која изгледају попут сновиђења, на међи сна и јаве. У романтичарском кључу окреће се индивидуалном доживљају, обигравајући око општег, али поново завршавајући на појединачном. Кроз опредмећивање сопственог чулног доживљаја комуницира са посматрачем дозвољавајући индивидуалну перцепцију виђеног која се заснива на препознавању архетипа.
Песма Име твоје синтетизује идеје изложбе, прожимање трансцендентног и трансценденталног. Однос небеског и земаљског се код уметнице схвата као симбиотски однос где попут односа небеске и земаљске цркве, једно не постоји без другог. Ерос, илити љубав, јесте повезница два супротна света. Црни лабуд је оличење ероса, архистратег на вратима Раја који јасно означава границу два света, својим тамним тоновима одударајући од чистине етеричног простора у који улазимо, бивајући истовремено одраз вечног и пропадљивог, односа два поларитета који карактерише стваралаштво Ксеније Поповић.
У Ефекту Црног Лабуда Ксенија Поповић истражује непредвидивост стварања, где се значења, материјали и визуелни кодови преклапају, трансформишу и поново рађају, остављајући посматрачу слободу тумачења и личне интроспекције.
Сара Мацура, историчарка уметности
Име твоје
И немам сада снаге,
али голица ми ум.
Име твоје, горе небеско,
и физичко тело да имаш.
Замишљам ти крвава стопала,
и питам се за лице
у које не верујем.
И оца твога, као и оца мога, нема.
Твој на небу, мој на земљи.
У земљи.
И осећам се као тај напет ваздух,
који си можда ти.
И лепота ова коју замишљам.
Видим је увек.
Спомиње ерос.
Животе, то си ти!
Ксенија Поповић
Ксенија Поповић рођена је 2000. године у Београду. Тренутно је студенткиња друге године докторских студија на Факултету ликовних уметности у Београду. Завршила је основне и мастер студије на Факултету ликовних уметности у Београду на смеру Вајарство 2024. године у класи проф. Оливере Парлић Карајанковић. Током школовања била је добитница више награда, међу којима се издвајају награда „Риста и Бета Вукановић, сликари” и награда „Владета Петрић, вајар”.