Хормонологија. Жеља, нагон, потреба.
03. 03. 2026.
Контакт галерија СКЦ и Галерија СКЦ У 20:00
Хормонологија. Жеља, нагон, потреба.
Јелена Јанев, Едита Кадирић и Маја Ракочевић Цвијанов
Кустоскиња изложбе је Сузана Вуксановић, историчарка уметности.
Сузана Вуксановић
(Не)сигурна кућа за окситоцин
Уметнице укључене у пројекат Хормонологија*, Јелена Јанев, Едита Кадирић и Маја Ракочевић Цвијанов, у трећем наставку изложбеног циклуса под називом Жеља, нагон, потреба (након Украденог времена, изложбе реализоване у Галерији Арт у Подгорици, 2023. и Talks and Recognitions у Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду, 2021), својим уметничким радовима нуде промишљања о предрасудама везаним за женске гениталне органе, као и о непознавању анатомије женског тела, као исходишта и/или одредишта женине боли и њеног ужитка. То непрепознавање, неразумевање, непријатност, ти неспоразуми око и у вези са женским телом, његовом естетиком и функцијом, долази подједнако од мушкараца и од жена, из различитих, а опет сличних разлога, проистеклих из патријархата, друштвених конструката, али и когнитивних и психолошких ограничења, забрана и страхова.
Тематску окосницу изложбе Жеља, нагон, потреба, из серије Хормонологија, представља, дакле, женска сексуалност – прећуткивана, забрањивана, неприхваћена, скривана и негирана. Женска сексуалност је сложен спој биологије, психологије, личног искуства и друштвеног контекста. Савремени свет се још увек није излечио од страха, неразумевања, непрепознавања и неуважавања те виталне, подједнако разорне и стваралачке енергије, коју сексуалност код жена поседује. Истина, дефиниција сексуалности код мушкараца и жена се временом мењала, сексуалне оријентације су се данас прошириле на читав дијапазон различитих идентитета. Могућност да се сексуално изразите је готово неограничена, од рођења до смрти. Но, секс/сексуални однос као осећај моћи и слободе (избора) је нешто за шта се жене и даље боре, иако је несумњиво дошло до великог напретка у вези са родном улогом жена. Савремено друштво истовремено сексуализује женско тело и осуђује отворено изражавање жеље. Тема је комплексна и изложбом настојимо да дамо допринос њеној актуелизацији и детабуизацији. Стога, радови за излагање пажљиво су бирани из обимних уметничких продукција све три уметнице, како би јасно увели и водили кроз причу индивидуалних уметничких промишљања, различитих језика до заједничког говора о читавом низу питања која стоје између “романтике, блискости и радости” и “принуде, насиља и стида”.
Осврнемо ли се начас на уметничке интерпретације појмова везаних за испољавање родних, па и сексуалних одговора , у које су дубоко уткана и лична (трауматична) искуства, од Артемизије Ђентилески (Artemisia Gentileschi) у 17. веку до Ане Мендиете (Ана Мендиета) у шездестим, седамдесетим годинама 20. века или Пипилоти Рист (Пипилотти Рист) крајем прошлог и у првим деценијама 21. века, постајемо свесни једне непрекинуте линије социјалног, емоционалног и психичког преживљавања и проживљавања снажно изражаваног кроз драму телесног и говором тела о усамљености, (не)поверењу, страху, (не)срећи, лепоти, предавању, анксиозности, нади, повезаности, интеракцији, стимулацији и седацији, самоконтроли и саморегулацији, афективности, сексуалном (не)задовољству, (не)сигурности, унутрашњем конфликту, жељи, нагону, потреби …
* Хормонологија / Hormonology представља базични појам пројекта, унутар ког се разматрају различити аспекти бивања уметницом. Функције и функцинисање у свету (реалном и уметничком) за жене никада није било једноставно, а то није ни данас. Наука о хормонима (хормонологија) настоји да разуме и објасни улогу хормона у телу и последице њихове (не)равнотеже односно здравствене сметње које се јављају када производња хормона ескалира или напротив, смањи се.
Јелена Јанев (Београд, СФРЈ, 1972) је визуелна уметница. Дипломирала је и магистрирала вајарство на Академији уметности у Новом Саду. Докторирала је на студијском програму Сценски дизајн, на Департману за архитектуру и урбанизам Факултета техничких наука у Новом Саду, са темом „Мајчинство и родни стереотипи у уметности: уметничко дело сценског дизајна“.
Имала је петнаест самосталних и преко тридесет групних изложби у земљи и иностранству (Сједињене Америчке Државе, Немачка, Босна и Херцеговина, Хрватска, Црна Гора).
Добитница је Годишње награде за скулптуру Академије уметности у Новом Саду (1997) и Награде за скулптуру Октобарског салона града Новог Сада (1997).
Учесница је симпозијума „Терра“ (Кикинда, 2002) и „ Iron Tribe “ (Лас Вегасу, Њу Мексико, Сједињене Америчке Државе, 2007) и Колоније акварелиста „Ечка“ (Зрењанин, 2022). Њени радови су у колекцији Музеја савремене уметности Војводине (МСУВ), у сталној поставци Музеја „Терре“, и у колекцији Универзитета New Mexico Highlands University у Лас Вегасу, Њу мексико, Сједињене Америчке Државе.
Од 2012. држи наставу на уметничким предметима на Факултету техничких наука у Новом Саду.
Едита Кадирић рођена је у Бања Луци (1976). Дипломирала је као студент генерације 1997. на Одсеку за графику, у класи професора Слободана Кнежевића (Академија уметности, Нови Сад). Магистрирала је “Цртање” 1999. на Универзитету уметности у Београду, у класи професора Чедомира Васића. Мастер студије на Факултету лепих уметности у Барселони завршава 2015. на одсеку „Уметничка продукција и интермедијална истраживања“. Исте године постаје стипендиста уметничке фондације Фабра и coats PRODART у Барселони. У исто време од 1999. до 2015. ексклузивно је промовисана испред Prom галерије из Минхена. Од 2016. до 2020. њена уметничка пракса је подржана од стране Karmen Wurth фондације и колекције (Немачка). У свом професионалном искуству, остварила је велики број самосталних (Wurth Museum, Немачка; Promgalerie, Немачка; La trastera, Шпанија; Музеј савремене уметности Војводине, Србија; Савремена галерија Суботица, Србија; Салон Отто Бихаљи Мерин, Србија, итд…) колективних изложби, као и мултимедијалних пројеката. Њен рад је више пута награђиван (Прва награда на Бијеналу радова на папиру, Riudebelles, Шпанија и многе друге). Цртеж користи као полазну тачку и као свој најближи медиј, из којег потом продубљује своја истраживања у формама као што су анимација, сликарство, објекти, позориште, видео уметност и перформанс Живи и ради на релацији Србија – Француска – Шпанија.
Маја Ракочевић Цвијанов рођена је у Бијелом Пољу (Југославија, 1975). Живи и ради у Суботици. Завршила је Вишу школу ликовних и примењених уметности у Београду 1996. године. Дипломирала је 2001. године вајарство на Факултету ликовних уметности у Београду у класи Славољуба Радојчића Цаје. Магистрирала је на истом факултету 2004. код ментора Мрђана Бајића. Докторирала је 2023. године, на ФЛУ Београд, на вајарском одсеку, код ментора Радоша Антонијевића. Запослена је у Међуопштинском заводу за заштиту споменика културе Суботица од 2008. године као саветница вајарка-конзерваторка. Завршила је курс алтернативних Женских студија 2022. године и од тада активно предаје на њиховим едукативним програмима у Суботичкој подружници.Чланица је Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) од 2001. године.
Чланица и оснивачица уметничке групе дез.орг.
Од 2000. године излаже на бројним групним изложбама, фестивалнима, бијеналима, сајмовима у землји и иностранству (Србија, Црна Гора, Словенија, Хрватска, Чешка, Аустрија, Румунија, Мађарска, Швајцарска, Немачка, Данска, Финска, Француска, Италија, САД).
Самосталне изложбе (избор): 2025. . Ecstasy/anniversary parti, open studio Cite international des Arts Paris, Француска, 2024. О прихватању и неприхватању, Галерија УЛУС, Београд, Србија, 2023. О прихватању, Magyar Muhely Galerija, Будимпешта, Мађарска 2023. Узвишени метаболизам, галерија КЦ Дорћол, Београд 2023. Од тачке заноса до тачке бола, галерија Бел Арт, Нови Сад 2023. Хормонологија. Украдено време, галерија Арт, Подгорица, Црна Гора Екстаза, докторска изложба у галерији ФЛУ Београд; 2021. HORMONOLOGY Talks and recognitions, Музеј Савремене уметности Војводине, Нови Сад, Србија 2021. Ризом, Центар савремене умјетности Подгорица, Црна Гора и у оквиру фестивала Умјетност и жена, у галерији Книфер у Осијеку, Хрватска, као и 2020. у савременим галеријама у Панчеву и Зрењанину; 2020. Чистоћа, галерија X витамин Београд; 2020. Пост циклус, Народни музеј Кикинда; 2019. Lady of hormones, Савремена галерија Суботица; 2017. Оно место, Савремена галерија Суботица; 2015. Authentic, ретроспектива од 2000. до 2015. УК Пароброд, Београд и галерија др Винко Перичић, Суботица; 2013. Транзиција: од општег ка личном, галерија општине Врачар, Београд; 2013. Канцеларијски радници, галерија НОВА, Београд; 2010. After baby, галерија СУЛУЈ, Београд; 2009. Породичне композиције, Модерна галерија Ликовни сусрет, Суботица; 2005. 30-ти рођендан галерија Куплунг, Будимпешта, Мађарска; 2004. Посластичарница Lucky Couples, Галерија ФЛУ, Београд; 2003. Срећни парови, галерија Дома омладине, Београд; 2002. Без назива, галерија Ремонт, Београд; 2001. Тикови и погледи, галерија Двориште, Панчево, Србија.
Награде: 2023: Златно длето, награда УЛУС-а, Београд; 2012: награда града Суботице за ликовно стваралаштво др. Ференц Бодрогвари; 2002: Награда Беораме на Бијеналу младих Кодови времена у Вршцу; 2001: Награда Владета Петрић за резултате у скулптури, годишња изложба студената ФЛУ, Београд; 2000: Награда галерије Перо за вајарство, годишња изложба студената ФЛУ, Београд; 2005. и 2003. финалиста награде Мангелос за најбољег младог визуелног уметника.
Ауторка је 7 јавних споменика на територији Суботице.
Њени радови налазе се у галеријским и музејским колекцијама у Србији, Аустрији, Италији, као и у различитим приватним колекцијама.