ФЛО МАСТЕРС Милица Пантелић и Жељко Лончар

Још тада су јој се сенке на црно-белим фотографијама учиниле веома инспиративним. Издвојила је сенке предмета са фотографија и запитала се да ли оне могу да постоје самостално иможе ли једно уметничко дело да се састоји само од њих. За почетак је направила тридесетак скица сенки. Касније је те облике изцртавала, дубила, гребала, бојила и отискивала, те се играла са њима као што се деца играју са пузлама. Ипак, за разлику од дечијих пузли које имају једно задато решење, Јастра их има безbrој – сваки нови распоред је нова игра из које настаје нова графика.
Сви радови из овог циклуса су истог формата и реализовани су у комбинованој техници суве игле и линореза. Меки облици у техници суве игле дали су графикама поетску димензију и ублажили оштре контуре отиснуте са линолеума. Јастра Јелачић воли чисте и јарке боје, али их користи одмерено, једна до две интензивне у комбинацји са црном, белом и сивом.
Поред ликовности, оно што даје посебну драж њеним графикама јесте њихова изражена асоцијативност. Загледани у њих у једном тренутку видимо рибу, у другом разгранато стабло, а у трећем акробату на жици. Јастрин свет апстрактних облика достојан је наследник композиција Кандинског, Клеових асоцијација на дечије стваралаштво или Мондријановог ‘Бродвеј буги-вугија’. Уметница својим радовима не даје наслове, несебично и великодушно остављајући посматрачима да их у машти сами одаберу.
Неки од радова су распричани те подсећају на кадрове неког апстрактног стрипа, док су други сачињени од великих површина црне и беле те стварају утисак чврсте конструкције и монументалности. Јастра Јелачић је на пут пошла са црно-белим фотографијама под мишком, а на ову изложбу стиже као маđионичар – са пуним шеширом асоцијација! Па изволите извуците своју!
Драгана Гарић