У земљи јаворовог листа

На прву ваневропску и прекоокеанску турнеју кренуло је, 4. октоbrа 2007. године, 25 играча, седморо чланова оркестра Фолклорног ансамбла „Светозар Марковић“ и четири члана руководства СКЦ-а, предвоđени директорком Надом Марковић. Крајња дестинација је Канада, где је на иницијативу Фолклорног друштва „Стеван Синđелић“ из Кичинера и Српске православне епархије „Света Троица“ организована серија концерата по овој земљи.
Пуни очекивања, али и са мало треме, очекивали смо прве сусрете са земљацима који жељно ишчекују да виде игре и чују музику за којима њихова срца жуде. Још нестрпљивије смо очекивали први наступ. Како ће то људи примити? Шта ће мислити о нашој игри, пошто се и сами баве фолклором? Ипак, специфична другарска атмосфера која влада у ансамблу је трему претворила у позитивну напетост, јер су сви желели да се што боље представе.
Први контакт са Канадом је оставио дубок утисак на све. Величанствена природа, специфичан начин живота, али, наравно, најдубљи утисак оставили су људи, наши домаћини, исељеници са родне груде који у тој далекој земљи зараđују свој хлеб. Наступи су се реđали и били успешни, што је битно за нас, али нам је, ипак, најбитнија била радост наших домаћина зато што су преко нас, у том тренутку, имали жив контакт са земљом коју сањају и којој сви желе да се врате. Из дана у дан, они су нам представљали све већи подстрек да све боље играмо, свирамо, певамо. Пријало нам је изненаđење домаћина који нису очекивали, како само кажу, „овако професионалан ансамбл“.
Детаљ који је нама био помало егзотичан био је жути школски аутобус који ми имамо прилике да видимо само на филму, а којим смо се возили са наступа на наступ у области Онтарија.
Иначе је возач великог аутобуса којим смо путовали у Квебек, пореклом Ирац, присуствовао наступима на које нас је возио и тврдио да му се допада. Ми смо мислили да је, можда, само пристојан и то говори из куртоазије, али на последњем наступу, на који нас није возио је био у публици са супругом и тиме показао да му се допада довољно да нас и препоручи. Ово је остало као један од детаља са турнеје који ће свима остати урезан у сећање. Наравно, после три недеље, десет концерата и после 6.000 километара по Канади колико смо били на турнеји, било је превише утисака да би могли да стану у један текст прилагоđен читању на интернету, а и нема потребе наводити их све. Оно што ће нама остати у сећању јесу предели, градови, али највише људи, оне четири хиљаде које су дошле да нас виде и чују, а поготово наши домаћини од којих ћемо поbrојати само неке, који су учествовали у непосредној организацији наступа, уз поруку да мислимо и поздрављамо све наше људе који су нас примили, које смо срели и упознали.
У Кичинеру то су били чланови Фолклорног друштва, кореограф Драган Čокић, иначе наш бивши члан који живи и ради у Канади, Ружица Радојичић, Стана Здралић, Миломир Стојановић, Мајк Бузаџија, свештеник Васа Пејовић и сви чланови Фолклорног друштва „Стеван Синđелић“ и Црквено-школског одбора.
У Оуквилу Бане Раđен и свештеник Златибор Đурашевић, као и чланови Фолклорног друштва „Свети Петар и Павле.
У Лондону Жељко Лојпур и свештеник Милојко Димитричић, као и чланови ФД „Свети Сава“.
У Вианони Рада Бабић и Коло српских сестара СČПДМ, у Виндзору Лала и свештеник Мирољуб Тодоровић.
У Мисисаги Љубица Пејановић и ФД „Опленац“ и свештеник Првослав Пурић, у Хамилтону Слободан Петровић, ФД „Опленац“ и свештеник Лазар Вукојев.
У Квебеку, франкофоној Канади били смо у Шерbrуку и Монтреалу и то захваљујући Злати Карајици, свештенику Живораду Суботићу и Марку Карадеглији.
После десет концерата на којима смо изводили од осам до десет кореографија, похвала које смо добили, успеха који смо направили, вратили смо се у Крагујевац 27. октоbrа, пуни утисака и поноса. Имамо и на шта да будемо поносни.
Нашим домаћинима из Канаде поручујемо да их све волимо, мислимо на њих и чекамо их да идуће године доđу и будунаши гости.