„Тхе Цласх“ је песничка књига!

Песничка књига Тхе Цласх, Драгана Бошковића биће представљена у Студентском културном центру у петак, 2. децембра од 20 часова.

Четрдесет година од оснивања култног бенда (расформираног десет година касније) у Крагујевцу ће бити обележено промоцијом овог дела, усменим песништвом, читањем поезије. Наступају: Даница Савић ‒ Мицк Јонес, Александра Стојановић ‒ Топпер Хеадон, Славица Николић ‒ Паул Симонон, Драган Бошковић ‒ Јое Струммер.

„Клеш је настао из једног, назовимо га тако, мета-личног искуства, из свих гена културе, рокенрола и моје лектире. Ако нам је култура омогућила да видимо, чујемо, пишемо, чулно осећамо и сањамо, што је опште место савремене епистемологије, онда је то искуство једино и само наше лично искуство. Све што културно јесам, све културно моје, сакупљено је у Клешу.“
Драган Бошковић
хттп://ууу.сербум.рс/певања-и-мисљења-драгана-босковица/

Како пренети музику што се све време чује из поезије која уједно пише кратку историју рокенрола, при том се кроз властиту дискурзивност пробија мелодијом, енергичном вољом да себе пева? У њеној акустичној позадини одзвања цео стадион, који се утиша тек понекад, на клавирске деонице Ника Кејва, њени тоналитети освајају различите нивое текста који жели панк и мора да свира рокенрол. А то све време слушамо док прелазимо из града у драд, из елегије у оду, са концерта на молитву, редом дужине од две хиљаде жена Лемија Килмистера, од којих је свака, чак и у овој „бруто“ реминисценцији, нашла место у поезији Драгана Бошковића. Боље је, дакле, вратити питање него дати глуп одговор. Боље је можда, и погрешити, па рећи једноставно: Богородица, град, рокенрол, бол и ништа више. Клеш је заправо немогуће саопштити: ова поезија је написана као мигрена, крајње анонимни бол, а толико познат, толико стваран и у нама, да је онтички обескорењен. И пошто песник није постао, настале су речи, благе и снажне, скрушене и моћне, само су се догодиле у готово библијској непосредности знака.
Александра Секулић

Драган Бошковић је рођен 1970. године у Београду. Магистрирао и докторирао на Филолошком факултету у Београду. Професор савремене српске књижевности на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу.

Објавио научне књиге:

Иследник, сведок, прича: Истражни поступци у Пешчанику и Гробници за Бориса Давидовича Данила Киша (2004);
Текстуално (не)свесно Гробнице за Бориса Давидовича(2008);
Заблуде модернизма (2010).

Учествовао на више од тридесет научних скупова у земљи и иностранству и био сарадник на следећим пројектима основних истраживања:

1999-2001 – Поетика српске књижевности;
2002-2005 – Техника и семантика приповедања;
2006-2010 – Етничка и социјална стратификација Балкана / Лексикон српског реализма.
Аутор многобројних научних и књижевно-критичких радова.