Све су смрти (само) део нашег сата
Зоран Богнар
19. 02. 2026.
Контакт галерија СКЦ, 19:00
Представљање књиге песама о смрти
У свету „фалсификованих слика и осакаћених истина“, Богнар нас храбро суочава са феноменом смрти, као са мрачним понором, и као са „станицом на оси Лавиринта круга“. Кроз девет пажљиво структурираних поглавља, аутор нас води од „Неодољивог мириса смрти“ до „Црног косача“, истражујући:
Личне губитке и породичне дијалоге: Потресне „Разговоре са оцем“ који трансцендирају границе материјалног.
Колективну судбину: Бритке опсервације о родном граду и Сан Франциску, о декаденцији и људском духу.
Езотерију и спознају: Спој врхунске поезије са спиритуалном алхемијом и античком мудрошћу. „Богнар је песник посебног сензибилитета, сањар и визионар.“ – Петер Хандке
Ова књига је намењена онима који трагају за „запањујућом јасноћом неизговорених речи“ и који су спремни да се, кроз стихове „који искачу са хартије“, суоче са сопственом сенком.
Ова збирка је филозофски и духовни путоказ кроз најдубље тајне људске егзистенције које целим својим бићем осећамо као своју.
Зоран Богнар, знаменити српски песник, есејиста, прозни писац, књижевни критичар и антологичар, рођен је 30. јануара 1965. године у Вуковару (Хрватска).
Објавио је два романа: Ноћ празних руку (1989) и Будно стање сна (1993); двадесетак књига поезије од
којих су несумњиво најзначајније две поетске трилогије:
Елизејска трилогија (2000) и Албедо, аура, алхемија (2009), те књиге Инсомнија, беле ноћи (2013) и Србијо, могу ли да будем твој син (2019); пет књига поетско-феноменолошких микроесеја: Фотографије гласова (1997), Ејдетске слике (1998), Фотографије гласова II (2002), Ејдетске слике II (2020) и Ејдетске слике III (2021); као и две антологије: Ново распеће, антологија савремене српске поезије краја XX века (2001) и Течни кристал, антологија српског микроесеја XX века (2006). До сада је објавио и неколико тематских књига поезије:
Вуковарске елегије (тематска књига песама о Вуковару, 2012), Зебња нам иде за петама и флертује са нашим сенкама (тематска књига песама о меланхолији, 2014), Крв и мед (тематска књига песама о Балкану, 2021), Бордел Америка (тематска књига ангажоване поезије, 2024) и Све су смрти (само) део нашег сата (тематска књига песама о смрти, 2025).
Издавачка кућа „Драганић” објавила је Изабрана дела Зорана Богнара у 7 томова поводом 30 година књижевног рада (2013–2014, Београд).
Поезија Зорана Богнара превођена је на: италијански, француски, енглески, немачки, мађарски, шведски, словеначки, македонски, турски, јерменски, бугарски, холандски, фриски, грчки, пољски, португалски, румунски, руски, арапски и шпански језик. О књижевном делу Зорана Богнара објављено је преко 200 есеја, критика и студија, као и три монографије: Владан Панковић и Никица Банић: Атлетско ходочашће над јелисејским водама и пољима Зорана Богнара (2002); Марко Паовица: Скице за споменик (2021) и Мурат Балтић: Онај наш Зоран Богнар (2022).
Добитник је многих националних књижевних награда од којих издвајамо „Печат вароши сремскокарловачке” (1993), „Матићев шал” (1994), „Стеван Пешић” (1994), „Блажо Шћепановић” (1996), „Златна струна” (1999), „Раде Драинац” (1999), „Исидора Секулић” (1999), „Србољуб Митић” (2000), „Златни Орфеј” (2001), „Милутин Ускоковић” (2003), „Слободан Џунић” (2006), „Милан Богдановић” (2009), „Димитрије Митриновић” (2010), Награда Академије „Иво Андрић” (2010), „Кочићево перо” (2013), „Миодраг Драганић” (2013), „Васко Попа” (2013), „Јован Скерлић” (2018), „Иван Фохт” (2019), „Растко Петровић” (2020), „Милан Ракић” (2020), „Карађорђева повеља” (2021), „Троношки родослов” (2021) и „Вукова награда“ (2023); пет интернационалних: „Ваннелли” (Италија, 1997), „Медитерранеан Леон” (1998, Црна Гора), „Хуберт Бурда” (1999, Немачка), „Wорт-Фарбе-Кланге” (2017, Аустрија) и „Пушкиново перо“ (2018, Русија); као и престижне стипендије Фондације Вилле Wалдберте (Немачка, 2002), једне од најетаблиранијих европских кућа писаца у којој су боравили и стварали многи светски признати писци као што су: Томас Ман, Збигњев Херберт, Хлебњиков, Михаел Кригер, Иштван Ерши и многи други.
Живи у Београду као професионални књижевник. Дугогодишњи је уредник у једној од водећих српских издавачких кућа „Дерета”. Оснивач је и председник Фондације „Арс Лонга” за очување лепих уметности.